Izvor: Blic, 14.Maj.2010, 01:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politika i fotelje preče od statistike
Banjaluka - Zvanični Brisel pokrenuo je snažan pritisak na vlasti u BiH da postignu dogovor o popisu stanovništva na nivou BiH, potvrdili su „EuroBlicu“ diplomatski izvori. Na tu činjenicu indirektno su ukazala i poslednja pisma najviših zvaničnika EU predsedavajućem Saveta ministara BiH Nikoli Špiriću u kojem upozoravaju da će se usporiti ionako već usporen proces pridruživanja BiH Evropskoj uniji, ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << hitno ne bude donet zakon o popisu stanovništva u BiH.
I Šef delegacije Evropske komisije u BiH Dimitris Kurkulas potvrdio je da će, bez popisa stanovništva na teritoriji cele države Evropska komisija imati velike prepreke da nastavi proces pristupanja BiH u EU. Jučerašnji potez Narodne skupštine RS, odnosno odgađanje usvajanja zakona o popisu u RS takođe je dokaz više da se "iza brda nešto valja”, jer je kao zvanično obrazloženje navedeno da se time želi dati "još nekoliko sedmica za postizanje dogovora na nivou BiH”.
Za to vreme demografi i analitičari upozoravaju na potrebu donošenja zakona na državnom nivou, jer bi jedino ti podaci bili uključeni u međunarodnu statističku evidenciju i omogućili bi pristup međunarodnim projektima i pretpristupnim fondovima EU. Konačno bi se, kažu, došlo i do preciznih podataka koliko BiH trenutno ima stanovnika, kakva su migraciona kretanja, koliko se njenih stanovnika iselilo... Najveća zamerka stručnjaka za ovu oblast jeste što se pitanje popisa više pretvorilo u političko, a manje statističko što je njegova stvarna uloga. Kamen spoticanja u konačnom dogovoru o popisu na nivou BiH jeste nacionalna odrednica, zbog čega podela funkcija na državnom nivu bila mnogo drugačija nego sada, a koja se trenutno vrši u skladu sa popisom iz 1991.
«Bošnjački nacionalni korpus kalkuliše mnogim činjenicama i boje se da li će ih i dalje biti '50 odsto plus jedan’, odnosno da će ovim popisom izgubiti velike privilegije koje imaju u raspodeli vlasti. Oni insistiraju da se ne izjašnjava po nacionalnoj, verskoj i jezičkoj opredeljenosti, što opet može upućivati na neke namere da nekada dođemo do nacije koja će se zvati bosanska. Politika je apsolutno stala iza popisa, a to nije dobro, jer popis treba da služi isključivo u statističke svrhe», upozorava demograf Stevo Pašalić.
Njegova koleginica iz Sarajeva Alma Pobrić takođe smatra da je srž problema bojazan da bi se novim popisom stanovništva na nivou BiH promenila struktura vlasti. Ipak, i ona upozorava da se to pitanje ne bi smelo politizirati, već da bi u Ustavu trebalo definisati kako se formira vlast, a zakonom o popisu omogućiti dobijanje neophodnih podataka za samu struku.
«Uz pitanje nauke i stvaranje populacione politike, neophodno je da znamo činjenično stanje na terenu, a što više podataka dobijemo popisom – to je bolje. Ne znam da bi ijedna savremena država sebi dozvolila da nema popisa ovoliko dugo. Kada se politika već upetljala, a manje eksperti, onda bi trebalo da se nađe nekakva mera i da se ulože svi napori da se dođe do dogovora o popisu na nivou države», smatra Pobrićeva.
Ništa drugačijeg mišljenja nisu ni politički analitičari koji su takođe ubeđeni da je podela "fotelja” na državnom nivou, zapravo glavni razlog zašto dogovoro o popisu još nije postignut.
Politička analitičarka Tanja Topić ocenjuje da bi se novim popisom dobila potpuno drugačija «krvna slika» celokupne zemlje, a samim tim bila bi potpuno drugačija politička zastupljenost u odnosu na onu koja je «raspodeljena» na osnovu popisa iz 1991.
«Međutim, tu je već bila nađena neka vrsta kompromisnog rešenja da rezultati tog popisa se ne primenjuje na opštim izborima u oktobru, već tek od 2014. godine. Nedavna poseta predstavnika EU bila je vrlo korisna jer su razjasnili da se ne mogu popisivati ljudi iz dijaspre, jer je to protivno standardima EU. Očigledno je da je pritisak iz Brisela veliki i da će BiH morati izvršiti popis na nivou BiH jer nemaće moći da koristi pretpristupne fondove EU dok god ne bude imala taj popis», smatra Topićeva.
Politikolog iz Tuzle Enes Osmančević smatra da se nacionalna i verska odrednica, iako nisu obavezni prema evropskim standardima, koriste isključivo «kao argument» da se ne bi postigao dogovor. «Zagovornici toga su oni koji bi hteli da svako u svom entitetu bude neprikosnoven, odnosno da svaki pastir čini sa svojim stadom šta mu je volja», zaključuje Osmančević.
Procena promena strukture stanovništva u BiH:
- popis 1991. godine – 4,4 miliona stanovnika
- sadašnji broj – 3,84 miliona stanovnika
- oko 100.000 poginulih u ratu
- iseljeno oko 500.000, od kojih je polovina već stekla strana državljanstva
Stavovi stranaka o novom popisu BiH
SBiHne prihvata etnički popis
SDA spremna da prihvati etnički popis, pod uslovom da se popiše i dijaspora i obezbjedi povratak
SNSD zahteva nacionalnu, versku i jezičku odrednicu u popisu, prihvataju popis dijasopre, ali da ne «učestvuje» u formiranju vlasti
HDZ BiH prihvata popis po svim stavkama, ali pod uslovom da se rezultati popisa počnu primenjivati 2014. kada se planira okončati proces povratka
