Izvor: Vostok.rs, 21.Dec.2013, 13:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politički kastinzi Brisela
18.12.2013. -
Uoči dvodnevnog samita EU koji se otvara u Briselu 19. decembra, na svoj sastanak okupiće se lideri konzervativnih stranaka zemalja članica EU koji čine Evropsku narodnu stranku. Francija ENS najveća je u Evropskom parlamentu. Učesnici sastanka će razmatrati proceduru isticanja jedinstvenog kandidata za dužnost šefa Evropske komisije >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << i druge glavne dužnosti u EU. Pitanje imenovanja će se rešavati posle predsstojećih izbora za glavnim zakonodavni organ jedinstvene Evrope u maju naredne godine.
Šef Evropske komisije Žoze Manuel Barozu razmišlja već o onom vremenu kada će se njegov mandat okončati, piše internet-portal EU.Infotek. On, naravno, ima malo šanse da sačuva svoju fotelju po treći put. Ali sudeći po tome kojom brzinom otkucavaju satovi u Briselu, može da se desi da ako ne bude bilo odgovarajuće kandidature, Barozu ostane u dvorcu Berlemon na treći mandat.
U svakom slučaju, Brozu se već pobrinuo za to da komplikuje proces izbora svog budućeg naslednika, smatra ekspert portala EU-Infotek. On je kao prvo proglasio kao najbliži cilj EU to što izaziva najviše neslaganja među njenim članovima. Tačnije, primiti u sastav evropskog kluba sve balkanske države, koje je svojevremeno Bizmark nazvao Buretom baruta. Treba takođe forsirati zbližavanje sa Turskom, pozvao je Barozu. A tajno od javnosti on, prema podacima portala, namerava da imenuje za šefa svog aparata nemačkog pravnika Johanesa Lajtenberga na dužnost zamenika generalnog direktora pravnog departmana komisije. Njegov zadataka, kako se smatra, biće priprema pravne osnove za dalje proširenje ovlašćenja Evropske komisije.
Ali sada on je izašao na dvoboj bivšem premijeru Luksemburga i bivšeg šefu Evrogrupe demohrišćaninu Žan-Klod Junkeru. Uoči sastanka lidera ENS on je izjavio da preživljava sada misaoni proces povodom povratka u evropsku politiku i da je već govorio na tu temu sa raznim ljudima u raznim delovima Evrope. Mada, po ocenama eksperata, na sastanku aktiva ENS konkretne kandidature se neće isticati, vrlo je verovatno, smatraju oni, da će tamo zvučati ime „gospodina evra“ – Žana-Kloda Junkera.
Konačno evropski konzervativci će odraditi jedinstvenog kandidata kasnije. Prvi je u trku za visoke dužnosti u EU stupio, kako je već bilo saopšteno ranije, socijal-demokrata Martin Šulc – šef Evropskog parlamenta. Razume se, govoriti o šansama pretendenata danas, po rečima eksperta, isto je što i gledati u šolju. Najčešće sporovi se vode o ulozi Evropske komisije kao takve. Direktor programa Evropska budućnost u nemačkom Fondu Bertelsman Joahim Fric-Vaname, na primer, smatra da je dužnost šefa komisije postala poslednjih godina više ispolitizovana.
- Do sada predsednika komisije imenovali su polazeći od toga da su šefovi država i vlada videli u njemu svojevrsnog tritijskog sudiju, rekao je ekpsert u razgovoru za Glas Rusije. Ali u praksi postalo je teže realizovati takvu ulogu. Posle Lisabonskog sporazuma komisija je ojačala i mogla da izjavi da je postala svojevsna vlada. Zato ona više nije neutralni sudija, već pre igrač sa sopstvenim shvatanjem svojih prava i sopstvene strategije.
Sa druge strane, uz odabiri pretendenata na visoke dužnosti u EU šanse upečatljivih ličnosti koje su u stanju da bace u senku lidere zemalja članica prilično su male, smatra vodeći ekspert Centra za sitaucionu analizu RAN Sergej Utkin.
- To je pitanje konsenzusa. Stepen takoreći neharizamtičnosti može da bude različit. Moguće je da će se naši figura koja će imati dovoljan autoritet i neće pri tome posedovati potencijal samostalnog lidera.
A za sada, piše EU-Infotek, sve je obavijeno maglom i ništa nije jasno. Jasno je jedno, zaključuje portal: komisija je već postala evropska vlada. Da li je to zadugo, rešavaće birači.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
