Izvor: Blic, 31.Okt.2009, 06:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politički jelovnik
Toliko smo već čuli protivrečnih izjava o uslovima za ulazak u Evropsku uniju da na pitanje šta u njima nedostaje. Odgovor mora da glasi: jasnoća. Pre svega, u odnosu na rokove, ali isto tako u odnosu na listu zahteva. Samo što smo čuli da je konačna, pojavi se novi uslov koji takozvanu mapu pridruženja ponovo pretvara u terra incognita.
Šteta je, otuda, što ne postoji neka vrsta političkog jelovnika ili cenovnika, nazovite ga kako hoćete, u kome bi tačno bilo označeno >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i koliko se šta plaća i šta se, zauzvrat, dobija. Zar ne bi sve bilo jednostavnije i svakako poštenije da se konačni uslovi javno obznane, kako bi se izbeglo da njima manipuliše samo uski krug posvećenih.
Da su sadašnja proizvoljna pravila, koja se, uz to, neprestano menjaju, ne samo nepodnošljiva već i neodrživa, može se lako dokazati analogijom koja se ne mora obavezno shvatiti samo kao metaforična: zamislite, na primer, da ste ušli u otmeni restoran bilo gde u Evropskoj uniji, da ste proučili jelovnik i, na osnovu svojih želja ili samo mogućnosti, naručili jelo, da bi vas kelner upozorio da ga možete imati jedino ako doplatite još novca, van sume već označene u jelovniku. Koji je, uzgred rečeno, izložen na ulazu kako bi ga svi gosti mogli da vide i prouče.
Ako je, prema tome, nezamislivo da uslovi ugostiteljske ponude budu različiti od onih u jelovniku, zbog čega bi, tada, uslovi koji se tiču statusa, a bogme i sudbine, čitavih naroda i država, nečega, znači, mnogo važnijeg, bili manje postojani. Tim pre što su jasnoća i svi od nje izvedeni derivati, od transparentnosti do glasnosti, ugrađeni, kako se to obično kaže, u same temelje zajedničke evropske kuće. Ako je, dakle, upravo po tome prepoznatljiva, tada ni njeni ni naši zvaničnici nemaju prava da nas drže u magli.
Prvi bi morali da saopšte konačnu listu uslova, a drugi da te uslove ne kriju od svog naroda. Kada, jednom, budemo znali šta nam se tačno, bez ostataka i dodatnog plaćanja, nudi i po kolikoj ceni, odabraćemo ono što možemo da priuštimo. Neka nas, do tada, i jedni i drugi poštede pronošenja ispred nosa zavodljivih jela koja - velikodušno nam dopuštaju - smemo da omirišemo ali ne i da okusimo.
