Izvor: Politika, 20.Mar.2010, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Politički dijalog s Nemačkom o Kosovu
Srbija je u ovom momentu u mnogim oblastima nadmašila pojedine zemlje u trenutku njihovog pristupanja EU
Nemačka je više puta ponovila jasan stav da se priznanje nezavisnosti Kosova Srbiji ne postavlja kao uslov za članstvo u Evropskoj uniji, ali i da je pitanje statusa Kosova za Nemačku završena stvar. Za Srbiju i za dve trećine svetskih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << država nije. Nastavićemo da razgovaramo i s Nemačkom i sa svim zemljama koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i da insistiramo na potrebi iznalaženja kompromisnog i održivog rešenja, kaže u razgovoru za „Politiku” Zdravko Ponoš, pomoćnik ministra spoljnih poslova za bilateralu, odgovarajući na pitanje koliko nepomirljivi stavovi o južnoj srpskoj pokrajini mogu ozbiljno ugroze da ugroze pristupanje Srbije EU.
„Izuzetno je važno da Nemačka ima razumevanja za našu poziciju i pristup rešavanju problema Kosova. U tom cilju ćemo nastaviti intenzivan politički dijalog s Nemačkom. Sa ovom zemljom imamo izuzetno razvijenu saradnju na svim poljima, posebno u ekonomiji i kulturi, ali i visok nivo saglasnosti o većini političkih pitanja
U upitniku koji ćemo dobiti od EU jedno od pitanja biće i koje su nam granice i koliko stanovnika imamo?
Jedva čekamo da dobijemo upitnik.
Koliko je po dalje evropske integracije Srbije značajan stav Nemačke o uspehu reformi u našoj zemlji?
Nemačka je po svim merilima jedna od vodećih zemalja Evrope, pa samim tim i jedna od najznačajnijih članica EU. Iz toga proizlazi njen značaj po svim pitanjima u EU pa i po pitanju proširenja. Dinamika i uspeh reformi nisu ograničavajući faktor za ubrzanje procesa našeg pristupanja EU. Srbiji se čak i odaju priznanja za uspeh reformi.
Ključni ograničavajući faktor bio je domet naše saradnje s Tribunalom u Hagu. Poslednji izveštaj glavnog tužioca Serža Bramerca je bio povoljan i uvereni smo da će sledeći, sredinom ove godine, biti isto takav ako ne i povoljniji. Međutim, nije dobro što između dva izveštaja imamo šestomesečni proceduralni zastoj u procesu pristupanja. Pitanje prosleđivanja naše kandidature Evropskoj komisiji neke zemlje tretiraju kao tehničko, a neke kao političko pitanje. Za Nemačku to je političko pitanje, a to podrazumeva komplikovaniju internu proceduru u samoj Nemačkoj.
Nemačka važi za zemlju koja je najskeptičnija po pitanju daljeg proširivanja EU. Koliko takav stav može da bude ograničavajući faktor za Srbiju?
Ne bih rekao da je Nemačka skeptična po pitanju proširenja. Postoji visok nivo saglasnosti u EU da je zemljama zapadnog Balkana mesto u EU. Međutim, postoje različita viđenja oko dinamike proširenja. Razlozi su interne prirode – ekonomska kriza, tehnologija odlučivanja koja zahteva sve više vremena kako se povećava broj članica i problemi sa kojima se suočavaju pojedine nove članice EU. Sve to može da se odrazi na dinamiku proširenja EU, a to znači i na Srbiju. Na nama je da rešavamo svoj deo problema, sprovodimo reforme i prilagođavamo se EU standardima ne čekajući da EU reši svoje interne probleme.
U EU, posebno Nemačkoj, često se može čuti da treba biti oprezan s novim prijemom imajući u vidu negativno iskustvo s Rumunijom i Bugarskom?
Srbija je u ovom momentu u mnogim oblastima nadmašila pojedine zemlje u trenutku njihovog pristupanja EU. Sada je u izvesnoj meri promenjena politička i ekonomska klima u EU, a istovremeno pojedine članice EU, posebno nove, suočavaju se sa specifičnim problemima koji zahtevaju angažovanje cele EU. Utisak je da EU pronalazi načine kako da se uspešno nosi s tim problemima. Mi ne bi trebalo da se poredimo s drugima nego da gledamo da li smo mi napredovali u odnosu na prethodni period. A očigledno je da jesmo jer nam priznanja stižu iz Evrope.
J. Cerovina
[objavljeno: 21/03/2010]
