Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 20.Mar.2015, 11:04   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 35: Nikad ne reci nikad

Kada je u pitanju put Srbije ka Evropskoj uniji, pitanje svih pitanja ne odnosi se ni na ekonomiju, ni na zdravstveni sistem, ni na školstvo - zapravo ni na jednu od tema koje vrlo konkretno utiču na život svakog od nas i koje bi, da živimo na nekom drugačijem mestu, privlačile najviše pažnje.

U našem slučaju, pitanje svih pitanja, tema svih tema, jeste odnos Srbije i Kosova.

I to opet ne u >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << kontekstu normalnih životnih nedoumica (gde će ljudi da rade, gde će da se leče, gde će da se rađaju, kako će da žive), već uvek i skoro isključivo u kontekstu večne dileme da li će Srbija priznati ili neće priznati Kosovo - preciznije, da li će u Briselu biti prinuđena da ga prizna.

Zahvaljujući dominaciji ove teme, ponekad se čini da proces priprema za otvaranje pregovaračkih poglavlja počinje i završava upravo priznavanjem ili nepriznavanjem nekadašnje srpske pokrajine, a danas manje-više funkcionalne države koja je proglasila nezavisnost.

Čak ni pregovaračko poglavlje 35, koje bi u našem slučaju trebalo da definiše odnose sa Kosovom, ne posmatra se kao sistem kompleksnih dogovora i pravne regulative, već samo kao "bolna rana" za koju leka trenutno nema.

Poglavlje 35 podrazumeva brojne probleme čije će rešavanje možda biti teže nego otvoreno izjašnjavanje o državnom statusu Kosova.

Za početak, tu je glavni uslov za otvaranje poglavlja: otvaranja navodno ne može da bude, pre nego što se ispune sve obaveze i svi dogovori iz Briselskog sporazuma.

Taj dokument, potpisan pre tačno dve godine, u malo je čemu primenjen u praksi. Beograd i Priština i dalje imaju neusaglašene stavove o pravim nadležnostima Zajednice srpskih opština, što je osnova za bilo kakve dalje pregovore.

Takođe, osim integrisanog upravljanja granicom, praktično se nije ni dirnulo u pitanja energetike, telekomunikacija, železnica, saobraćaja, imovine i razna druga od kojih zavisi ne samo život ljudi na Kosovu, već i dalja sudbina pregovora Srbije sa EU.

Da zlo bude gore, u ovom slučaju nema nikakvog odlaganja. Ne postoji čak ni teoretska mogućnost da se najpre otvore neka "lakša" poglavlja, a da se u međuvremenu realizuje Briselski sporazum, pa onda natenene otvori poglavlje 35.

Na insistiranje najmoćnijih članica EU, pre svega Nemačke, otvaranje baš ovog poglavlja mora da se dogodi na samom početku, uz otvaranje poglavlja 23 i 24. Što u prevodu znači da bez potpune primene dogovora postignutog 19. marta 2013, srpski pregovarački tim ne može ni da mrdne.

Ranije iskustvo govori u prilog tezi da će ova pat pozicija verovatno biti rešena nekom iznenadnom diplomatskom akcijom, koja će i na srpskoj i na kosovskoj strani biti doživljena kao prinudni kompromis.

Iskustvo međutim isto tako kaže da će svaka stavka svakog sporazuma biti praćena nizom neočekivanih komplikacija, što će dodatno usporiti pregovarački proces.

A proces kao proces sigurno neće moći da se završi dok Srbija konačno i vrlo jasno ne kaže DA ili NE.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta "Privredne reforme iznad svega" Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...