Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 04.Dec.2015, 11:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Poglavlje 17 - čistota državnih jasli

Uprkos svim preprekama, a naročito događajima koji su u poslednjih nekoliko meseci promenili sliku Evrope, sva je prilika da će se sredinom decembra dogoditi ono o čemu domaći političari govore kad god im se pruži prilika - otvaranje pregovaračkih poglavlja u procesu pristupanja EU. Ovaj put, obećali su to evropski zvaničnici, inače škrti na konkretnim, datumima potkrepljenim obećanjima.

Ono što >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << je posebno zanimljivo jeste da će se istog dana u Briselu radovati još neko osim predstavnika Srbije: zahvaljujući činjenici da je do sada primila 2.2 miliona sirijskih izbeglica, kao i da je dala načelni pristanak na akcioni plan EU za izbeglice, Turska je nagrađena finansijski i "pregovarački". Osim godišnjeg iznosa od tri milijarde evra, namenjenog zbrinjavanju unesrećenih ljudi iz ratom zahvaćenih područja, Turska će, kako se najavljuje, biti oslobođena viznog režima za ulazak u EU, a obnoviće se i zaustavljeni pregovori za njeno pridruživanje Uniji.

Kako se navodi, 14. ili 15. decembra biće otvoreno jedno pregovaračko poglavlje, da bi se u idućoj godini otvorilo još pet ili šest.

Kad je u pitanju otvaranje pregovaračkih poglavlja, Turska je inače jedinstven primer: zahtev za članstvo u EU podnela je još 1987, do sada otvoreno svega 13 poglavlja (od 35), a uspešno zatvoreno samo jedno. Najveći problem bilo je pitanje Kipra, kao i pitanje poštovanja osnovnih ljudskih sloboda i prava. Poglavlje čije je otvaranje najavljeno u procesu pregovora sa Turskom jeste poglavlje 17, koje se odnosi na ekonomsku i monetarnu politiku.

Kako je i zašto odabrano baš to poglavlje, nije poznato, ali ono svakako podrazumeva niz tema koje će biti zanimljive i u pregovorima sa Srbijom. Naime, pravne tekovine EU u ovoj oblasti između ostalog sadrže odredbe kojima se garantuje nezavisnost centralnih nacionalnih banaka u državama članicama, zabranjuje direktno finansiranje javnog sektora od strane centralnih banaka, ukida privilegovani pristup javnog sektora finansijskim institucijama i određuju kriterijumi za usvajanje evra kao jedinstvene evropske valute.

Svako od ovih pitanja biće veliki ispit za državne institucije i one koji njima upravljaju. Narodna banka Srbije se u ne tako davnoj prošlosti, pre samo tri godine, pokazala kao sve, samo ne kao institucija koja bi mogla da se podiči nezavisnošću: tada je političkim dekretom smenjen guverner, a praksa političkih imenovanja i odlučivanja nastavila se i posle toga.

Nakon toga, prilično volšebno i iznebuha, prepoznata je potreba za promenama. Ipak, ostao je utisak da je želja za promenama s jedne strane bila posledica evropskog pritiska, a s druge posledica namere da se još veći politički uticaj ostvari drugim sredstvima, "između redova".

Što se tiče privilegovanog pristupa javnog sektora finansijskim institucijama, situacija nije ništa bolja. U ovom trenutku može samo da se nagađa koliko je zapravo loša, ali je očigledno da se iz državnih jasli finansiraju svi koji su se "umilili" kome treba: od fudbalskih klubova, preko privrednih gubitaša, do firmi kojima rukovode  "neukaljani" kadrovi. Srpski mediji su na dnevnom nivou prepuni primera ovakve korupcije i zloupotrebe, i biće prava atrakcija gledati kako se - zahvaljujući pravnim tekovinama EU koje će morati da budu usvojene - odmotava klupko o čijim dimenzijama i stepenu zamršenosti za sada može samo da se pretpostavlja.

Kada je u pitanju uvođenje evra, podrazumeva se da ono vremenski ne mora da se poklopi sa ulaskom u EU: proces obično dugo traje, ali je određen vrlo jasnim pravilima kojima se rukovode sve novoprimljene članice. Uslova je ukupno pet, a odnose se na stopu inflacije, budžetski bilans, iznos javnog duga, dugoročne kamatne stope i (ne)stabilnost domaće valute tokom dve godine.

Srbija je, naravno, daleko od ispunjenja tih pravila, baš kao što je daleko i od pridruživanja Evropskoj uniji. Jer - uprkos onome što ovih dana čujemo i što ćemo čuti još mnogo puta do konačnog otvaranja prvih poglavlja - put do Unije prilično je dug, neizvestan i zavisi od niza faktora na koje je ponekad jako teško uticati. Primer Turske to najbolje ilustruje.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...