Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Feb.2016, 12:26 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poglavlja 23 i 26 - daleko je Unija
Baš u trenucima kada su premijer Aleksandar Vučić i austrijski ministar spoljnih poslova Sebastijan Kurc slavodobitno objavili da će ove godine možda biti otvoren čitav niz pregovaračkih poglavlja u procesu integracije Srbije u EU, Vlada je pred javnost izašla s dva zakona koja veze nemaju ni s Evropom, ni s evropskom pravnom regulativom.
Ovi predlozi zakona za sada nemaju ni istu sudbinu. Predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi nije prihvaćen u Odboru za kulturu >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << i informisanje, ali i dalje ostaje na dnevnom redu parlamenta. S druge strane, Predlog novog zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca u ovom trenutku trpi oštre kritike grupa za prava žena i LGBT osoba, ali je - uprkos tim primedbama, kao i primedbama kancelarije Zaštitnika građana - predviđeno da se poslanici o njemu izjasne 17. februara.
Predlog izmena i dopuna Zakona o kulturi predvideo je, između ostalog: da budu ukinuta posebna priznanja značajnim umetnicima, da se ukine status ustanova kulture od nacionalnog značaja, da se razvlasti Nacionalni savet za kulturu, da se dodatno oteža status slobodnih umetnika, centralizuje izbor direktora ustavnova...
Osim što je spisak takvih izmena izazvao buru reakcija, dodatno je ulje na vatru dolio i ministar Ivan Tasovac. Objašnjavajući da sistem nacionalnih umetničkih priznanja ne može da se održi, on je za RTS rekao: "Meni se čini da bismo jednostavno u ovom trenutku, kada smo sagledali čitavu ovu situaciju, zapravo bolje rezultate imali da smo kojim slučajem kao glavni kriterijum stavili da biramo nacionalna priznanja na tomboli, nego što smo pravili ovu šaradu".
Iako se Poglavlje 26 bavi stvarima mnogo ozbiljnijim nego što je odnos ministra prema najznačajnijim ljudima njegovog doba, ono ipak podrazumeva da se "obrazovanje i kultura ogleda u činjenici da je u razvijenim ekonomijama EU prepoznato da je glavni razvojni resurs ljudski kapital". A to je nešto što su zaboravili i resorni ministar i resorno ministarstvo, kao predlagač izmena zakona.
Baš kao što izmene Zakona o kulturi ne odgovaraju duhu Poglavlja 26, novi Predlog Zakona o ravnopravnosti žena i muškaraca ne odgovara duhu Poglavlja 23 koje se, između ostalog, bavi osnovnim ljudskim pravima i antidiskriminacijom.
Za razliku od Modela predloga, koji je prošle godine javnosti predstavila kancelarija Zaštitnika građana, Vladin Predlog ne sadrži niz odredbi važnih za ravnopravnost: modele socijalne i zdravstvene zaštite žena koje rade u kući ("domaćica"), biračko pravo žena, pravo da budu birane itd. Takođe, Predlog se i zove drugačije nego što je predviđeno: umesto Zakona o rodnoj ravnopravnosti (što bi obuhvatilo LGBT osobe, trans rodne ljude itd.), ovaj dokument bavi se samo muškarcima i ženama u najužem smislu te reči. Što nekome može da se sviđa ili ne sviđa, ali nije u skladu s Ustavom ove države i s njenom obavezom da poštuje ljudska prava svih koji u njoj žive.
Niko od nadležnih još nije objasnio zašto je i kako suštinski izmenjen Model zakona koji su sastavile vodeće ekspertkinje iz ove oblasti (Model iz kancelarije Zaštitnika građana), baš kao ni zašto su nadležni odlučili da - od čitavog svog Predloga - s ponosom najavljuju samo odredbu koja će potencijalnim poslodavcima zabranjivati da kandidatkinjama za radna mesta postavljaju pitanja iz domena privatnosti. Kao da je to najvažniji problem žena u Srbiji.
Iako je veliko pitanje šta će se na kraju dogoditi s ova dva zakona, način na koji su napisani i predstavljeni u najmanju je ruku problematičan. A sve to ima veze s evropskim integracijama, zakonima i propisima koje moramo da usvojimo i primenimo, kako bismo postali korak bliži ostatku uređenog sveta.
Sve to, konačno, ima veze i s pravilima ponašanja u javnoj i političkoj sferi, koja takođe moramo da prihvatimo - ne samo da bismo ušli u EU, nego pre svega da bismo se konačno odmakli od sistema koji već jako dugo samo liči na demokratiju.
Ovaj tekst je nastao u okviru projekta Privredne reforme iznad svega Radio-televizije Vojvodine.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
