Izvor: RTS, 27.Okt.2010, 18:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podrška i podsećanje na obaveze
Evropski parlament pozvao sve članice EU da što pre ratifikuju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom. Predstavljen Predlog rezolucije o evropskoj integraciji Srbije, koja daje pregled sprovođenja reformi u oblastima ključnim za dalji napredak zemlje.
Odluka Saveta ministara EU da odobri novi korak ka članstvu Srbije u Uniji pozdravljena je i u Evropskom parlamentu u Briselu. Istovremeno, zatraženo >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je i da sve članice EU što pre ratifikuju Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Srbijom (SSP).
U Predlogu rezolucije navodi se da je postojanje snažnih i nezavisnih medija od najveće važnosti za demokratiju, zbog čega je potrebno garantovati njihovu nezavisnost od političkih i drugih uticaja i sprečiti pretnje i napade na novinare.
U Predlogu rezolucije o evropskoj integraciji Srbije skreće se pažnja na koncentraciju vlasništva i nedostatak transparentnosti u sektoru medija.
Takođe se ukazuje na protivrečnosti u vezi sa privatizacijom lista Večernje novosti i poziva Vlada da zajamči "ravnopravan postupak prema svim stranim i domaćim investitorima".
Izvestilac za Srbiju u EP Jelko Kacin, obrazlažući Predlog rezolucije o evropskoj integraciji Srbije u Spoljnopolitičkom odboru EP, ocenio je da će rasprava u Savetu ministara EU i nalog Evropskoj komisiji da izradi mišljenje o kandidaturi biti važni i za konačnu godišnju ocenu o reformama u Srbiji, koju će 9. novembra saopštiti EK.
Predložena rezolucija zapravo je pregled oblasti u kojima bi Srbija trebalo da ostvari napredak, kako bi se i suštinski približila Evropskoj uniji.
U Predlogu rezolucije, koju kasnije na plenarnom zasedanju treba da prihvati EP, odaje se priznanje Srbiji za napredak u reformama i pozivaju se članice EU koje nisu ratifikovale SSP sa Srbijom, da to učine što pre. Taj sporazum do sada je ratifikovalo pet zemalja.
Poslanici parlamenta EU, prema predlogu ovog dokumenta, pozdravljaju usvajanje zajedničke rezolucije Srbije i EU o rešavanju kosovskog pitanja u Ujedinjenim nacijama i spremnost srpske vlade da pokrene novi dijalog s Kosovom u okviru EU.
Pomirenje u regionu uslov za članstvo
EP, kako se dodaje u predloženom tekstu, podseća na to da su dobrosusedski odnosi jedan od najvažnijih uslova za sve zemlje Zapadnog Balkana na putu ka članstvu u EU.
Evropski poslanici ponovo ističu da je puna saradnja sa Haškim sudom ključni uslov za napredak Srbije u evrointegracijama i podvlače da se jedino hapšenje i izručenje Haškom tribunalu preostalih optuženika može smatrati punom saradnjom sa sudom.
U dokumentu EP pozdravlja se rezolucija srpskog parlamenta o Srebrenici i odaje priznanje predsedniku Borisu Tadiću za prisustvovanje obeležavanju 15. godišnjice genocida u Srebrenici, što je, kako se ističe, novi korak ka jačanju svesti o zlodelima iz nedavne prošlosti i pomirenju u regionu.
Predložena rezolucija o evropskoj integraciji Srbije ističe reformu pravosuđa i traži dalje odlučne napore da se obezbedi nezavisnost i nepristrasnost sudija, što treba da se učini transparentno i bez politizacije.
Takođe se traži da se ne kasni u usvajanju nužnih zakona i da se odobre finansijska i administrativna sredstva sudovima, uključujući Ustavni sud, da bi se poboljšalo njihovo delovanje i uklonilo nagomilavanje predmeta.
Vladavina zakona prioritet
Predlogom ovog dokumenta EP naglašava da vladavina zakona mora biti najpreči prioritet za vlasti, pozdravlja se napredak u borbi protiv korupcije, uprkos činjenici da ona i dalje preovladava u zemlji.
Zakon o političkim partijama, kako se dodaje, mora obezbediti puni uvid u sistem finansiranja, ističe se u dokumentu i podvlači važnost postupka restitucije kao bitnog koraka u primeni pravde.
U raspravi je direktor za Zapadni Balkan u EK Pjer Mirel upozorio da su poslaničke blanko ostavke svojim partijama potpuno nedomokratski postupci i rekao da to hitno mora da se promeni.
U predloženoj rezoluciji poslanici Evropskog parlamenta osvrnuli su se i na nedavna dešavanja na beogradskim ulicama.
Naime, pozdravljen je napredak u suzbijanju diskriminacije, uz opasku da je održavanje gej parade u Srbiji predstavljalo važan potez ka uspostavljanju otvorenog i trpeljivog društva.
Ističući dobre mere obezbeđenja tog događaja, poslanici EP ipak izražavaju žaljenje zbog ispoljenog nasilja i traže od srpskih vlasti da počinioci budu izvedeni pred lice pravde, kao i da se zabrane ekstremističke grupe kojima oni pripadaju.
