Izvor: RTS, 16.Apr.2011, 10:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podrška energetskim projektima

Tradicionalnoj Evropskoj nedelji održive energije, prvi put, na jedan dan pridružila se i Srbija, prezentujući svoje energetske mogućnosti. Iz Evropske unije najavljuju i finasijsku podršku za srpske projekte u toj oblasti.

Protekla sedmica u Briselu bila je u znaku energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije. Prvi put, tradicionalnoj Evropskoj nedelji održive energije, na jedan dan pridružila se i Srbija, prezentujući svoje energetske mogućnosti.

Trijumfovala >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << je i grupa beogradskih studenata, osvojivši prvu nagradu za izum Solarni punjač za mobilne telefone.

Grad Obrenovac sigurno neće biti jedino mesto koje ima javni Solarni punjač za mobilne telefone.

Studenti koji su ga projektovali već imaju ponude da ga instaliraju u drugim gradovima i u zemlji i inostranstvu.

Inače, Evropska komisija je u poslednjem izveštaju potvrdila napredak u razvoju čitavog srpskog energetskog sektora, ali i ocenila da ima još dosta posla posebno u uslaglašavanju zakonodavstva sa evropskim stadardima. Srbija može, kažu, računati i na finansijsku pomoć.

Hoze Gomez iz Delegacije Evropske unije u Srbiji rekao je da su međunarodne finasiskie institucije spremne da daju sredstva koja će podržati energetske projekte u Srbiji.

"Moramo imati partnere u resornim ministarstvima i preduzećima koji će predložiti dobre energetske projekte koji će koristiti svim građanima u Srbiji", rekao je Gomez.

Ulaganja u srpsku energetiku

U proteklih pet godina Evropska unija uložila je u srpsku enegetiku 550 miliona evra.

Društvo termičara podseća da su energetski resursi zemlje ograničeni jer se zasnivaju na uglju. Potrebno je, ističu, ubrzati investiratcije u obnovljive izvore. Veliki potencijal je u malim hidroelektranama, biomasi, peletu.

Predsednik Udruženja termičara Srbije Milan Radovanović kaže da je 30 odsto Srbije pokriveno šumama, otpad od drveta propada a može se iskoristiti.

Prema njegovim rečima, slična je situacija i sa reciklažom, jer otpad se danas smatra obnovljivim izvorom.

Istovremeno mora se povećati energetska efikasnost i u domaćinstvima i u industriji kako bi se energija štedela.

Primera radi, ušteda samo jedan odsto na 25 milona tona lignita koji sagore termoelektrne, znači 250.000 tona manje uglja i 50.000 tona manje pepela.

Zato je neophodna obnova zastarelih energetskih objekata, stambenih i poslovnih zgrada. U domaćim preduzećima mašinogradnje tvrde da mogu da iznesu taj posao.

Direktor "Energoprojekta" Mladen Simović rekao je da u Srbiji imamo dovoljno znanja, iskustva i mogućnosti da možemo i da smo već spremni da ispunimo najviše standarde koje Evropska unija i Elektroprivreda postavljaju pred srpsku privredu.

"Mi smo već danas spremni za revitalizaciju postojećih kapaciteta ali i za gradnju novih koji su potrebni Srbiji", rekao je Simović.

U Evropskoj uniji najavljuju da će do 2020. godine uložiti oko milijardu evra u modernizaciju zastarelih energetskih postrojenja.

Nastavak na RTS...