Izvor: Vesti-online.com, 10.Feb.2014, 13:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Podigla se raja

U Bosni se podigla raja, u Srbiji gledaju turske serije. Promenila se vremena, nije vino kao što je "prije bilo", pa ni Srbija ono što je bila. Šta je to raji u Bosni prekipelo što u Srbiji nije dogorelo do nokata? Niti im je Vlada prodala komad teritorije da bi kupila ulaznicu za Evropsku uniju, niti je Bosna (njen takozvani federalni deo) sa 4,7 milijardi konvertibilnih maraka duga, u većoj nevolji od Srbije sa njenih 21 milijardu evra u crvenom.

Što se to Hrvati još masovno >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << ne dižu kad su dužni 4,6 milijardi evra; što Slovenci ćute sa njihovih 39 milijardi duga?

Proključalo, eto, prvo u bosanskom loncu i ko zna gde će još da proključa. I da sam Vučić, Dačić ili Nikolić, ne bih "sedeo na jastuku sve duvan pušeći", nego bih se dobro zamislio što to nema od Drine vedrine. I da li je to što se dešava "Muji i Halili" s one strane Međe plemenite, neka poruka, neko znamenje, neka poslednja opomena? Da li to zvona u Sarajevu, Tuzli, Zenici... zvone samo tamošnjoj nesposobnoj, nedorasloj, otuđenoj, kriminogenoj i evro-fanatiziranoj političkoj bratiji ili je to Tatarin sa svilenim gajtanom krenuo i preko Drine za Beograd?

Ovo što se događalo ovih dana u Bosni još nema ni glavu ni rep, ali kao i na početku svakog ustanka, tek kada glava preuzme, komandu nad repom - dogodi se revolucija.

U ono vreme, pred Prvi svetski ustanak, svecima je trebalo da tri puta "vrgnu prilike vrš Srbije na nebu vedrome", pa da se Srbi pokrenu. Vremena su drugačija, pa treba sada videti da li je Srbiji, sa 400 evra prosečne plate, narodnim kuhinjama, prodatim Kosovom, otuđenom, neprosvećenom i nedoraslom elitom, ovo u Bosni prva, druga ili poslednja "prilika" koju joj "sveci" ispisuju na nebu.

Prva, druga ili treća - svejedno, evro-zaćorena Trojka u Beogradu uveliko je prešla njen Rubikon: ima ona njenu iluziju i njene uzore. I kvit. Njena iluzija i uzor su Evropska unija i njen staratelj - Amerika. To je upravo ova Amerika čiji je ambasador u Sarajevu zveknuo mamuzama i podviknuo bosanskoj sirotinji raji da se ne šali glavom, da mora da poštuje vlast koju su mu oni u Ohaju namestili. I kvit.

To je dalje ona ista Amerika čiji senator Mekejn, lično, usred Kijeva izručuje plamene američke pozdrave - ovaj put - tamošnjim ustanicima, šalje im poljupce, oružje, ohrabrenje i na diplomatski prostački način obećava punu američku pomoć u borbi za svrgavanje demokratski izabrane vlasti; ne može u Sarajevu ono što može u Kijevu. I kvit. Jer se demokratski izabrana vlast u Kijevu - za razliku od one u Beogradu - nešto joguni prema američkom kolonijalnom posedu - Evropskoj uniji. I jer joj se Janukovič ne bi, kao neki (da ne imenujemo) upiškio od sreće sve i kad bi bio pozvan na onu farsu od "molitvenog doručka" u Vašingtonu.

Kao i svaki ustanak dok ne izraste u revoluciju i ovo ključanje u bosanskom loncu ima svoje lutanje i ekscese. U ovom lutanju ne vidi se još osmišljen politički projekt. A eksces su pogrešno odabrani ciljevi i paljevine. Paljenje i demoliranje zgrada kantonalne vlade i njenih institucija u Sarajevu razumljivo je sa stanovišta praženja spazme i frustracije stanjem u kome Bosna, sa oba njena dela, živi skoro dve decenije, od okončanja građanskog rata. Prave mete bi bile simboli okupacije: OHR, Evropska unija i Međunarodni monetarni fond.

U međuvremenu, letargična, umrtvljena i zblanuta Srbija gleda turske serije "Na jastuku sve duvan pušeći".

Nastavak na Vesti-online.com...