Izvor: Politika, 25.Jun.2012, 00:58 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Podelom do ujedinjenja EU
Šta su o sudbini Evrope za naš list izjavili šefovi diplomatija Nemačke, Austrije i Luksemburga, trojka iz „Grupe budućnost”
Preobraženju Evropske unije, zajednice 27 suverenih država kontinenta, u Savez (sjedinjenih) evropskih država nema alternative, sažeti je zaključak izjava za „Politiku” šefova diplomatija Nemačke, Austrije i Luksemburga, agilne trojke „Grupe budućnost”. Članovi grupe >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su još sedam ministara EU – šefovi diplomatija Italije, Španije, Portugalije, Holandije, Belgije, Danske i Poljske – i privremeni predstavnik francuske diplomatije. Njegovo mesto će jula ove godine preuzeti novi ministar Loran Fabijis.
Koje će države biti obuhvaćene procesom političkog ujedinjenja – sve ili samo neke od 27 sadašnjih članica EU – nije saopšteno. Štaviše, spekulacije su sveprisutne da bi već narednih meseci moglo da dođe do podele na avangardu političkog ujedinjenja i na neodlučne članice (ili nedovoljno kvalifikovane) za ulazak u takozvanu elitnu ligu Evrope. Da je sve tako, proizlazi iz izjave austrijskog kancelara Vernera Fajmana, uoči prošlog vikenda: „ Deset, jedanaest, dvanaest članica, prevashodno iz Evrozone, i još nekolikom spolja... bile bi dovoljno jake da pokrenu proces ujedinjenja... Možda će nam poći za rukom da privolimo još neke (vlade) na kooperaciju.”
Pismeni stavovi i obrazloženja „Politici” iz tri ministarstva razlikuju se u opisu koraka i tempa koji bi doveli do ujedinjenja. Ipak, svode se na zaključak da će iz sadašnje EU iznići nova, politička unija s dvodomnim parlamentom i direktno biranim šefom države.
„Novi demokratski poredak, oformljen po ugledu na američki dvodomni sistem, podrazumevao bi direktni izbor šefa evropske vlade (dosadašnjeg predsednika Evropske komisije) i prenošenje vitalnih punomoći u njegove ruke, uključujući imenovanje evropskih ministara po njegovom izboru”, kaže se u dopisu iz kabineta nemačkog ministra spoljnih poslova Gvida Vestervelea.
Diplomatski mudro, istovremeno je naglašen „privatni karakter” stavova ministara, članova grupe: „Reč je o razmeni okvirnih informacija i ličnih stavova... Interrimski izveštaj (koji je delimično citiran u svetskim medijima, a u kompletnoj verziji dat na uvid našoj redakciji) je rezime rezultata dosadašnjih razgovora, a ne i dokument koji odslikava stavove vlada tih država”.
Sadržaju pisma iz berlinskog ministarstva, posebno onog dela koji se odnosi na „privatni karakter” ispoljenih stavova ministara „Grupe budućnost”, protivreče izjave austrijskog kancelara Vernera Fajmana i vicekancelara Mihaela Špidelekera, istovremeno ministra spoljnih poslova.
U zajedničkom obraćanju javnosti, na vladinoj konferenciji minulog četvrtka, dva lidera vladine koalicije podržali su predloge „Grupe budućnost”. Apelovali su na vlade zemalja EU da razmotre mogućnosti sazivanja novog Evropskog konventa. Reč je, dakle, o nastavku započetog procesa političkog ujedinjenja Evrope koji je posle neuspelih referenduma u Francuskoj i Holandiji zamenjen nedorečenim Lisabonskim sporazumom.
Plan političkog ujedinjenja EU, predviđa hitno unapređenje uloge šefa Evropske komisije. Već na izborima za Evropski parlament 2014. godine, građanima zemalja članica EU bilo bi omogućeno da direktnim izborom (glasanjem) odluče o budućem šefu evropske vlade.
Istovremeno, u okviru novoformiranog konventa, bile bi postavljene smernice za sukcesivno prenošenje ovlašćenja i punomoći nacionalnih parlamenata i vlada u ruke Evropskog parlamenta. „Predstavnicima nacionalnih saziva i vlada bila bi omogućena kontrola legislativne vlasti preko saziva evropskog gornjeg doma... U ovom telu bi se okupili dva ili tri predstavnika svake zemlje članice – gornji dom bi zamenio dosadašnji Evropski savet, saziv šefova država i vlada EU”, kaže se u dopisu „Politici” iz kabineta vicekancelara i ministra spoljnih poslova Mihaela Špindlekera.
Saglasnost s vitalnim odlukama – ili s predstavama članova grupe, kako ih tumače Berlin i Beč – potvrdili su, u načelu, učesnici Bečke konferencije – svojim potpisima. Naime, 15. maja ove godine, na tajnom sastanku u austrijskoj prestonici, plan su podržali šefovi diplomatija Nemačke, Italije, Španije, Portugalije, Holandije, Belgije, Luksemburga, Austrije, Danske i Poljske.
Stav Francuske, za sada, nije poznat. Očekuje se da će Pariz podržati „Grupu budućnost”, ali je nivo podrške galskog petla, i dalje nepoznanica.
Od konačnog stava Francuske mogla bi da zavisi i buduća orijentacija Luksemburga po pitanju ujedinjenja EU. To potvrđuje i dopis iz tamošnjeg Ministarstva spoljnih poslova našoj redakciji.
Robert Štajnmec, šef za odnose s javnošću luksemburškog ministra Žana Aselborna, rekao je da je inicijativa „Grupe budućnost” jedna od nekoliko sličnih, a da će Luksemburg svoju konačnu odluku doneti u pravom trenutku. S tim u vezi, u političkim kuloarima Berlina se ukazuje na „tradicionalni ples Luksemburžana između dva velika komšiluka”: „Velevojvodstvo je vazda podržavalo Pariz, a pri tom obraćalo pažnju da svojim držanjem ne naljuti Berlin”.
Prvi konkretni koraci ka političkom ujedinjenju EU trebalo bi da budu dogovoreni na samitu Evropskog saveta (Saziv šefova država i vlada zemalja – članica EU), 28. i 29. juna u Briselu i na sastanku ministara spoljnih poslova, potpisnika „Bečkog dokumenta” potkraj jula ove godine, u Španiji.
Miloš Kazimirović
objavljeno: 25.06.2012.
