Izvor: RTS, 28.Feb.2010, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Početak velike reforme parlamenta
Predsednik Administrativnog odbora Nenad Konstantinović rekao da je Zakon o Narodnoj skupštini početak velike reforme parlamenta koja će omogućiti da ta institucija 2011. bude moderna i u mogućnosti da usvoji sve zakone potrebne na putu ka EU.
Usvojeni Zakon o Narodnoj skupštini je početak velike reforme parlamenta koja će omogućiti da ta institucija 2011. godine bude moderna i u mogućnosti da usvoji >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << sve zakone potrebne na putu ka Evropskoj uniji, izjavio je predsednik Administrativnog odbora u parlamentu Nenad Konstantinović.
Nenad Konstntinović kaže da poslanik ostavku može da podnese isključivo lično ili da ovlasti nekoga ko će to da uradi u njegovo ime i da niko ne može, bez oblašćenja, da podnese njegovu ostavku.
Sam termin blanko ostavka nije zakonski, to su u stvari ostavke za koje se smatra da se potpisuju unapred, bez datuma, a da posle neko drugi može da ih aktivira. Nije tačno da bilo ko drugi može da aktivira ostavku, nju isključivo podnosi narodni poslanik lično ili preko onoga koga je za to ovlastio, precizirao je Konstantinović.
Suština Ustava, ukazao je Konstantinović, jeste da je mandat slobodan i narodni poslanik svojom voljom odlučuje da li hoće da ga stavi na raspolaganje političkoj stranci.
"Poslanik može da da ostavku, ukoliko želi, na svoj mandat i napusti Skupštinu, a amadman kojim je takva odredba brisana iz Zakona o Narodnoj Skupštini, neće promeniti suštinu i ono što Ustav kaže, naglasio je Konstantinović.
"Na osnovu ovog zakona, u roku od 120 dana, moramo da usvojimo poslovnik o radu Skupštine i on u velikoj meri treba da donese reformu u procesu donošenja samih zakona, da predvidi odnos Skupštine prema drugim organima vlasti, odnos nadzora i kontrole prema vladi, nezavisnim regualtornim telima. Njime će tačno biti preciziran način rada Skupštine", rekao je Konstantinović u intervjuu Tanjugu povodom zakona koji je usvojen protekle nedelje.
Konstantinović je najavio da će se pred poslanicima uskoro naći i akt o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u parlamentu, kojim će biti predviđeno kako će izgledati skupštinske stručne službe, ali i uvedene nove, poput budžetske kancelarije, internog revizora koji treba da kontroliše trošenje sredstava.
Skupštinski budžet
Konstantinović je kao najznačajnije novine uvedene Zakonom o Narodnoj skupštini, naveo finansijsku nezavisnost, jer se prvi put parlament definiše kao potpuno "nezavina institucija i grana vlasti."
To znači, precizirao je Konstantinović, da će ubuduće postojati skupštinski budžet, koji će određivati i predlagati najverovatnije Administrativni odbor, Odbor za finansije ili eventualno novi odbor koji bi se isključivo bavio budžetom.
To telo će potom predlog budžeta dostaviti Ministarstvu finansija koje pošto skupštinski dokument prethodno bude razmotren u nadležnom odboru, neće imati mogućnosti da ga menja kada bude pravilo predlog budžeta Republike Srbije.
"Hoćemo da postoji finansijska nezavisnost, ali i mogućnost dogovaranja sa Ministarstvom finansija, odnosno Vladom Srbije. Skupštinski budžet jeste deo budžeta Srbije i u tom smislu mi i šaljemo naš predlog Ministarstvu finansija koje će se o njenu izjasniti i reći da li smatra da u tom predlogu nešto treba promeniti", objasnio je Konstantinović.
Konstantinović je istakao da bi se budžet odnosio na sve troškove Skupštine Srbije, sem troškova Republičke izborne komisije, a da je ne manje bitno i to što Uprava za trezor i Vlada Srbije ne mogu da obustave ili ograniče plaćanja iz budžeta.
Šef Administrativnog odbora je naglasio da je obaveza Vlade da obezbedi sredstva za troškove i nesmetan rad Skupštine, jer je to predstavničko telo građana koje donosi zakone i koje ne sme da bude zaustavljeno ni jednog trenutka.
Efikasniji rad skupštinskih tela
Novina je i uvođenje zamenika člana odbora, što će, rekao je Konstantinović, dovesti do efikasnijeg rada skupštinskih tela s obzirom na to da će težište rada parlamenta biti prebačeno upravo na njih.
U Skupštini trenutno postoji 25 odbora i nije retko da je jedan poslanik angažovan u dva ili tri odbora, a istovremeno su i članovi stalnih delegacija u međunarodnim institucijama kao što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope, Skupština Organizacije za evropsku beybednost i saradnju, Skupština NATO.
Konstantinović je ukazao da je smisao odredbe o uvođenju zamenika člana odbora - da omogući da se poslovnikom razradi da, ukoliko je narodni poslanik sprečen da zato što ima neku drugu aktivnost u ime Skupštine, drugi poslanik umesto njega prisustvuje sednici.
Tokom rasprave usvojen je amandman Liberalnodemokratske partije kojim je izbrisan član zakona koji se bavio pitanjem mandata poslanika.
Konstantinović smatra da će ta tema detaljno biti razrađena novim zakonom o izboru narodnih poslanika i podsećanje da je Ustav dao jasan okvir - da je narodni poslanik slobodan da svoj mandat stavi na raspolaganje i političkoj stranci, ukoliko to želi.
Poslanici na zajedničkom poslu
Primedbe opozicije da vladajuća koalicija hoće da ih primora da prisustvuju sednicama i obezbede kvorum, Konstantinović je odbacio rekavši da ne postoji ni jedan član u zakonu koji na nešto obavezuje opoziciju, a da za to isto ne obavezuje sve poslanike.
Svi poslanici su jednaki pred svakim zakonom, pa i Zakonom o Narodnoj Skupštini, a ne postoji ni jedna odredba koja na bilo koji način u tom zakonu sankcioniše nekoga ako nije ili jeste prisutan, istakao je Konstantinović i dodao da bi opozicija trebala da shvati da su svi poslanici na zajedničkom poslu.
"Teza da poslanici vladajuće većine treba da učestvuju u raspravi, da glasaju za zakone, a da poslanici opozicije ne treba da učestvuju u radu, ne treba da dođu kada se utvrđuje kvorum, prosto nije legitimna, ona jeste legalna i njih niko ne može naterati da u skupštinsku salu uđu ili ne uđu, ali to nije legitimno", zaključio je Konstantinović.
.jpg)
