Izvor: Vesti-online.com, 19.Feb.2017, 19:40   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pljačkaju i "oslobodioci"

Od kraja ratova u bivšoj Jugoslaviji, EU je u izgradnju pravne države i tržišne privrede u Bosni i Hercegovini i na Kosovu uložila milijarde evra bez vidljivog efekta, jer su ta područja i danas obeležena političkim i religioznim fundamentalizmom, korupcijom i siromaštvom, dok mladi neprekidno odlaze. Samo iz Bosne je prošle godine otišlo 80.000 mladih.

Šta je urađeno naopako, zanimalo je reditelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << Zorana Solomuna i nemačkog novinara Ridigera Rosiga, a odgovor je dokumentarni film "Bosna i Kosovo - zaboravljeni protektorati Evrope", koji je premijerno prikazan u berlinskom Zid-ost kulturnom centru.

Svakodnevica nekadašnjih delova Jugoslavije, koji su posle drugih kriza već pomalo pali u zaborav prosečnog Evropljanina sve je mračnija i tužnija. Projekat EU manje-više može da se oceni kao neuspeo, posebno ako se gleda iz perspektive običnog građanina. Ni 3,5 milijarde evra investiranih u Kosovo ili 60-70 milijardi američkih dolara koje je progutala Bosna ni približno nisu doprineli boljem životu ljudi na tim prostorima. Najveći deo evropske pomoći Kosovu je otišao u džepove administracije koju je takođe postavila EU, dok je u Bosni, koja je dobila najveću pomoć po glavi stanovnika u istoriji, još nejasnije gde su pare nestale, čulo se od sagovornika u filmu.

Privatizacije nekadašnjih državnih firmi, koje su izvršene zbog ogromnog pritiska Međunarodnog monetarnog fonda, listom su bile obična pljačka koju je sprovela vladajuća elita. Jedna za drugom umirale su uspešne firme, a u filmu se pominju i rudnik gvožđa Ljubija kod Prijedora i fabrika deterdženata Dita u Tuzli, gde su se radnici samoorganizovali i pokrenuli proizvodnju i tako dokazali da fabrike imaju ekonomsku perspektivu. Razlog je to što je nove vlasnike interesovalo samo kako da što pre dođu do novca, a ne kako da održe proizvodnju i zaposle ljude.

Na ovakav razvoj situacije ni faktički vladari koje je postavila EU, kao ni američki "oslobodioci" nisu imali pravi odgovor, koji i sami doprinose ekonomskoj katastrofi. Za primer se navodi posao izgradnje auto-puteva od Prištine ka Tirani i Skoplju, koji je dobila američka kompanija Behtel i to posle velikog pritiska tadašnjeg ambasadora SAD u Prištini Kristofera Dela. Samo što je obezbedio posao vredan milijarde dolara, ambasador je posle tri decenije rada u diplomatiji dao ostavku i počeo da radi za - Behtel!

Solomun je naglasio da u Briselu postoje mnogi problemi u vezi sa Kosovom.

- EU nije jednoglasna po tom pitanju, a Evropa ima jedne, a Amerika druge interese na tom području. Glupo je i to što EU nije provela razoružavanje na Kosovu - rekao je Solomun.

Kao još jedan od problema naveo je i to što su misije poput Euleksa klasične političke institucije koje imaju za primarni cilj - samoodržanje, a da bi se održale potrebni su im problemi "kako bi bile korisne".

Ovo je izazvalo kritike čak i u EU, pa je jedan od vodećih diplomata unije u Prištini Piter Fejt javno prozvao Dela zbog načina na koji je provukao svoju firmu, iako su sumnje izneli MMF, Svetska banka, EU pa čak i pravni savetnici vlasti u Prištini. Andrea Lorenco Kapusela, koji je u to vreme bio šef Fejtovog ekonomskog odeljenja za Kosovo, kaže u filmu

"Zapošljavanje Dela u Behtelu stavlja veliki znak pitanja nad celim projektom". Kilometar auto-puta je, inače, koštao 11 miliona dolara, što je dve trećine više nego što košta izgradnja kilometra u Nemačkoj. Gde je završila razlika, može samo da se pretpostavi.

Autori nisu optimisti što se tiče razvoja situacije na Balkanu.

- Kada Bosnu samo u toku prošle godine napusti između 60.000 i 80.000 mladih ljudi, zapitate se koliko će još vremena biti potrebno dok se ne desi da tamo jednostavno više niko ne živi - rekao je Zoran Solomun.

- Možda bi trebalo napraviti seriju priloga o uspešnim firmama u regionu, kao što je nekadašnja fabrika Folksvagena u Vogošći, kako bi videli zašto su one uspele. Problem će samo biti da se ubede šefovi programa da finansiraju takve reportaže - predložio je Ridiger Rosig.

Posle prikazivanja filma publika je imala brojna pitanja, na koja su odgovarali autori filma i moderator, profesor istorije dr Klaus Buhenau.

Istoričar Buhenau, reditelj Solomun i novinar Rosig su se saglasili da je najbolji scenario za Bosnu i Kosovo da ne bude rata. Ovaj zanimljiv dokumentarac biće prikazan na televiziji Arte 22. februara u 00.05 časova.

Zoran Solomun je filmski reditelj, scenarista i producent. Diplomirao je 1979. godine na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, na odseku za filmsku i TV režiju u klasi Radoša Novakovića. Od marta 1990. živi u Berlinu, gde je 1997. godine osnovao filmsku produkciju Ohne Gepaeck

(Bez prtljaga), koju vodi zajedno sa snimateljem Lorencom Harmanom.

Ridiger Rosig je urednik u "TAZ"-u i balkanolog. Studirao je istoriju i kulturu jugoistočne Evrope i sociologiju na Slobodnom univerzitetu u Berlinu. Njegov magistarski rad bio je na temu rok muzika, rok kultura i rok scena u socijalističkoj Jugoslaviji. Važi za specijalistu za bivšu Jugoslaviju i Balkan, zbog čega je čest gost tribina i savetnik više firmi i institucija koje deluju na području bivše Jugoslavije i u Berlinu.

Nastavak na Vesti-online.com...