Izvor: S media, 23.Jul.2010, 22:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pismo na 55 adresa
Srbija ubeđuje zemlje koje nisu priznale Kosovo da to i dalje ne čine. Prvi "emisari" kreću već tokom vikenda. Petorka EU ostaje dosledna.
Poruka predsednika Srbije šefovima 55 zemalja koje nisu priznale Kosovo spremna je i nju će širom sveta nositi ambasadori, diplomate i pomoćnici ministara. Cilj je da se objasni pozicija Beograda posle iznošenja mišljenja Suda pravde i ove države pozovu da ne menjaju >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << svoj dosadašnji stav o Kosovu. Srpski izaslanici, kako saznajemo, odlaze i u pet članica EU koje nisu priznale Kosovo. Prve diplomatske akcije na ovom polju počeće tokom vikenda.
Na drugom polju, sprema se podnošenje rezolucije Generalnoj skupštini UN kojom bi se tražili novi pregovori o budućnosti Kosova, a koji bi za rezultat trebalo da imaju kompromisno rešenje. Predlog svoje rezolucije Beograd može da odnese na Ist River i tokom leta, ali će rasprava o njemu sačekati generalno zasedanje u septembru i oktobru.
SUDIJI KOROMI PRAVDA NAJVAŽNIJA
Brazil i Meksiko nisu priznali Kosovo, ali su njihove sudije bile na strani Suda, odnosno Prištine. Sa druge strane, Sijera Leone je podržao nezavisnost, ali je njegov sudija Abdul Koroma izneo decidiran stav da se tome protivi. On je naveo da je proglašenje nezavisnosti u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i da je to bio pokušaj da se dovede do kraja međunarodno prisustvo na Kosovu. Po njemu, narušen je i princip poštovanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta država, pa je Sud trebalo da odluči da jednostrano proglašenje nezavisnosti nije u skladu sa međunarodnim pravom.
Iz Međunarodnog suda pravde, jedna kopija saveta o kosovskom slučaju svakako se seli u Njujork. Biće poslata generalnom sekretaru UN. Svetski parlament, koji je zvanično tražio mišljenje Suda, može da ga "primi k znanju" ili da o njemu povede raspravu koja bi rezultirala rezolucijom. Srbija "pikira" ovaj drugi scenario.
Stvar komplikuje to što je, u međuvremenu, Beograd iz Brisela dobio nezvaničnu ponudu da se rezolucija piše u tandemu, ali tako da se u njoj ne pominje status. Taj predlog je još na stolu, a njegovo odbijanje za posledicu moglo bi da ima 22 negativna glasa EU zemalja za srpsku samostalnu rezoluciju.
Brojke kažu sledeće: 69 od 192 zemlje članice UN je priznalo Kosovo, a novi talas po spuštanju zavese na sudskoj sceni, mogao bi da zahvati više desetina država. Procene su da će u novom zamahu Priština i njeni saveznici "igrati" na bivše britanske kolonije, centralnu Ameriku i islamski svet.
Ipak, evropska petorka koja nije priznala nezavisnost Kosova - Slovačka, Rumunija, Španija, Grčka i Kipar - neće to učiniti ni posle izjašnjavanja MSP.
I Brazil i Meksiko, bez obzira na to što su njihove sudije bile na strani Prištine, ostaju na ranijim pozicijama, a to je da ne priznaju Kosovo, potvrđeno je "Novostima" u ambasadama ovih zemalja u Beogradu.
- Sudije MSP su nezavisne i njihovo izjašnjavanje ne menja stav brazilske vlade kada je reč o Kosovu - kaže ambasador Brazila Dante de Lima.
Iz grčkog predstavništva u Beogradu nam je preneto da u ovom momentu "nemaju ništa novo da dodaju poznatoj poziciji zvanične Atine prema Kosovu". Kako kažu, mišljenje MSP se analizira.
Slovački predsednik Ivan Gašparovič kaže:
- Slovačka bi trebalo da istraje u stavu da ne prizna Kosovo, jer bi međunarodni dogovori i pravo morali da se poštuju. Jednostran pogled u takvim pitanjima je prilično opasan.
Šef španske diplomatije Anhel Migel Moratinos naglasio je da Madrid ostaje na istoj liniji i da mišljenje MSP "ni u kom slučaju neće uticati na stav Španije da ne prizna Kosovo".
I Ministarstvo inostranih poslova Kipra potvrdilo je svoju podršku teritorijalnom integritetu Srbije. Nikozija je pozvala Beograd i Prištinu da pod upravom UN i Rezolucije 1244 otvore dijalog, a tu inicijativu podržava i rumunsko MSP.
Iz Bukurešta je u petak takođe potvrđeno da Rumunija neće priznati nezavisno Kosovo, naglašavajući da se u mišljenju radi isključivo "o legitimnosti proglašenja nezavisnosti, a ne o pravnim posledicama formiranja tzv. nove države".
Za obnavljanje pregovora, bez obzira na mišljenje MSP, je i Belorusija, koja je takođe u grupi zemalja koje nisu priznale KiM.
Zvanična Moskva prva je reagovala posle izjašnjavanja MSP naglašavajući da su pozicije Rusije prema nepriznavanju KiM nepromenjene. Član Dume Sergej Markov odluku suda naziva "poklonom Vašingtonu i vodećim zemljama EU koje su već priznale KiM" i kaže da ona nema nikakve veze sa međunarodnim pravom".
E. V. N.
