Izvor: Politika, 01.Jul.2014, 23:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pirati pokreću dve trećine računara u Srbiji
Stopa korišćenja nelicenciranog softvera u našoj zemlji pala za tri odsto, ali je i dalje iznad svetskog (43) i proseka EU (33)
Iako stopa nelegalnog kompjuterskog softvera u Srbiji polako opada, i dalje smo među neslavnim rekorderima u regionu u ovoj statistici. Piratska verzija pokreće 69 odsto računara kod nas, što je za tri odsto niže nego 2011, ali je znatno iznad svetskog proseka, a posebno iznad >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << proseka Evropske unije. Na nivou regiona, više je nelegalnog softvera jedino u Crnoj Gori – 78 odsto, pokazuju rezultati nedavno objavljene studije Saveza proizvođača softvera (BSA).
U Srbiji je stopa piraterije niža za tri odsto u odnosu na 2011. godinu, pre svega zahvaljujući radu Odeljenja za legalnost softvera u okviru Poreske uprave Ministarstva finansija, Tržišne inspekcije i BSA, navodi se u saopštenju kompanije „Microsoft”.
Podaci koje je predstavila BSA govore da je prosečna stopa piraterije u svetu 43 odsto, za procenat više nego 2011. Na porast su uticale zemlje u ekonomskom usponu koje imaju sve veći udeo u ukupnom broju računara u svetu, a kod kojih preovladava upotreba nelicenciranog softera. Komercijalna vrednost piratizovanog softvera iznosila je prošle godine skoro 63 milijarde dolara.
Procenat nelegalnog softvera u EU iznosi 33 odsto, a prema ranijim podacima EU zahteva od Srbije da smanji procenat piraterije ispod 50 odsto. Što se susednih zemalja tiče, u BiH i Makedoniji ta stopa za 2013. iznosi 65 odsto, Bugarskoj 63, Rumuniji 62, a u Hrvatskoj 52 odsto.
Prema rezultatima studije koja je obuhvatila skoro 22.000 korisnika računara i više od 2.000 IT menadžera iz 34 zemlje, glavni razlozi za korišćenje licenciranih programa su bezbednosne pretnje. Čak 64 odsto korisnika na svetskom nivou najviše plaši upada hakera, a 59 odsto plaši se gubitka podataka. Iako nema stopostotno zaštićenog programa ni kompjutera, jer hakeri i tvorci antivirusnih sistema stalno jedni druge sustižu, vlasnici nelicenciranog softvera su izloženiji napadima.
Jovan Šikanja, stručnjak za onlajn bezbednost, kaže da je korišćenje piratizovnog softvera nebezbedno i da zavisi od vrste softvera.
– Mi kao krajnji korisnici ne možemo da znamo da li krekovani program ima u sebi neki „bekdor” koji je pripremio zlonamerni korisnik koji je sastavio tu instalaciju. Loš znak je ako piratizovani „vindouz” nema apdejt funkciju. „Microsoft” na nedeljnom nivou objavljuje zakrpe sigurnosnih propusta. Ukoliko nemamo poslednju verziju mi smo ranjivi. Ne znam kakva je politika „Microsofta”, ali mislim da poslednjih godina ne ukidaju uslugu ni nelegalnim korisnicima iako su ih „provalili”. To dođe kao besplatna zdravstvena zaštita s njihove strane, jer kompromitovan računar nije opasan samo za korisnika, nego uopšte za veb – objašnjava Šikanja.
U zemlji sa prosečnom platom oko 400 evra, stotinak evra za legalan softver priličan je trošak, dok se za desetak evra kod momka iz komšiluka koji se razume u računare može dobiti „krekovana” verzija.
Kompjuterski servisi ne bi smeli da nude nelicencirani softver, ali mi smo se uverili da se ne plaše inspekcije. U servisu u Beogradu, jednom od prvih čiji sajt izađe na pretrazi na „Guglu”, u telefonskom razgovoru su nam rekli da mogu da instaliraju piratsku verziju „vindouza” po ceni od 2.000 dinara, a da je legalna 12.000 dinara. Na sajtovima većih prodavnica tehnike osnovna verzija „vindouza 7” je oko 12.000 dinara.
Prodavac u kol-centru radnje „Vin-Vin” kaže da firme koje uzimaju računare kupuju i operativne sisteme, dok ostali kupci većinom uzimaju uređaje bez operativnog sistema.
Jovan Šikanja savetuje korisnicima da ih ako već koriste piratizovane verzije, redovno apdejtuju, ali kaže da je uvek bolje koristiti legalnu verziju ili besplatan operativni sistem.
– Mnogo ljudi ne zna da postoje alternative koje su besplatne. Na poslu već dve godine koristim „linuks” bez potrebe da koristim bilo koji softver zatvorenog koda poput „Microsoftovog”. Problem za naše firme može da bude to što dosta državnih servisa zahteva „Microsoft”. Besplatan softver može da se koristi za manje više sve sem igara, jer pravi gejming ne podržava „linuks” – kaže Šikanja.
Za instalaciju ovih sistema nije neophodno posebno razumevanje u računare, jer se, kaže naš sagovornik, najpoznatije distribucije „linuksa” instaliraju lakše nego „vindouz”. Mogu da se skinu sa zvaničnog sajta na disk ili fleš i instaliraju u laptop ili desktop računar za osam minuta. Osim što nije za zahtevnije igre, ne postoje „linuks” alternative ni za uskospecijalizovane softvere kao što su „fotošop”, „ilustrator” i slične.
J. J. K.
objavljeno: 02.07.2014
.jpg)
