Izvor: NoviMagazin.rs, 13.Mar.2015, 18:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pesticidi – zajednička opasnost
Šta su uz finansijsku podršku Evropske unije o upotrebi kemije/hemije naučili poljoprivrednici iz Osječko-baranjske i Vukovarsko-srijemske županije i iz Sremskog i Južnobačkog okruga. Kako u jednom prekograničnom poslu mogu da sarađuju Poljoprivredni fakultet iz Osijeka i Poljoprivredna škola iz Rume.
Kad proizvođač kukuruza iz sremskog sela Dobrinci baci litar ”atrazila” na hektar, ne kažu samo >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << njegove najbliže komšije da je lud jer truje zemlju, nego to kažu i njegove komšije sa druge strane državne granice – iz hrvatskog sela Nijemci. Važi i obrnuto – kad poljoprivrednik u Iloku pretera sa upotrebom nekog fungicida, to i te kako oseti njegov komšija preko granice iz sela Kraljevci.
Zagađivanje ili onečišćenje zemlje veliki je problem u Sremu – sa obe strane granice – i u Osječko-baranjskoj i u Vukovarsko-srijemskoj županiji, i u Sremskom i Južnobačkom okrugu. Zato su se Srbija i Hrvatska obratile Evropskoj uniji, zajedno konkurisale i iz IPA fondova za prekograničnu saradnju dobile pomoć od 420.000 evra za projekat ”Doprinos poljoprivrede čistom okruženju i zdravoj ishrani”. Osnovni problem vezan za poljoprivrednu proizvodnju u pograničnoj regiji je potreba da se usklade nacionalni zahtevi za povećanjem proizvodnje hrane s regionalnim ciljem održive poljoprivrede i opštim ciljevima zaštite okoline i proizvodnje zdrave hrane.
Jovana Dimov, menadžerka projekta, kaže da je srpska strana dobila 203.258 evra, a hrvatska – 216.000 evra i dodaje da ”u pograničnoj regiji nisu dovoljno koordinisane aktivnosti povećanja proizvodnje na održiv i ekološki prihvatljiv način. Značajan atribut jačanja poljoprivredne proizvodnje je nadzor upotrebe đubriva i pesticida da bi se postigli proizvodnja kvalitetne zdrave hrane i očuvanje okoline. Problem je nedovoljna edukacija i osposobljavanje proizvođača za pravilnu primenu đubriva i pesticida, odnosno nedovoljno razvijena svest o čistoj okolini”.
Ovaj projekat prekogranične saradnje počeo je u maju 2013. i završiće se u maju ove godine. Glavni nosilac projekta sa obe strane je Poljoprivredni fakultet iz Osijeka, a sa srpske strane Poljoprivredna škola u Rumi čiji su pridružni partneri Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, Regionalna razvojna agencija iz Rume, Poljoprivredno-stručna služba i Agencija za ruralni razvoj.
Glavni posao stručnih timova bio je da analiziraju zemljište, organska đubriva i biljne supstance, da kreiraju zajednički plan poljoprivredne proizvodnje i zaštite okoline, ali i ”povećavanje svesti ljudi o organskom uzgajanju hrane i načinu na koji to može da se obavlja. Cilj je bio da se okupi što više poljoprivrednika na čijim se parcelama analizira kvalitet zemlje, da bi se sakupili rezultati i štampalo devet priručnika koji su potpuna analiza uzorkovanja zemljišta, s predlozima kako raditi”, kaže Jovana Dimov.
Rezultat projekta: Sedam od devet brošura
U projekat su sa srpske strane uključena tri poljoprivredna gazdinstva – porodica Petričević u selu Rivica, porodica Mihajlović iz sela Kraljevci i porodica Bogić iz Inđije. ”Na njihovom parcelama se ispituje zemljište. Cilj je da sve ono što je štetno, ono u čemu su ljudi iz neznanja preterivali, bilo da je to hemija ili zaštitna sredstva, đubriva... dovede na prihvatljiv nivo”, objašnjava Milan Pupovac, direktor Poljoprivredne škole.
Uzorci zemljišta su uzeti, analize je (uz pomoć opreme kupljene sredstvima iz Projekta) uradio Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, a ”rezultati su takvi da se pojavio veliki suvišak štetnih materija u zemljištu. Postoji, generalno posmatrano, prekomeran broj prskanja, ali postoji prekomerno i u doziranju. Taj vid prekomernog je katastrofalan. Preporuke koje daje Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu su da taj višak koji su poljoprivredni proizvođači davali zemljištu svedu na meru koja će pomoći da se zemljište iščisti, a poljoprivrednim proizvođačima ostaće velika finansijska sredstva. Ljudi danas rade 'šacometrijski' i bacaju malo više 'za svaki slučaj', a upravo to 'malo više' može da bude mnogo više štete nego koristi”, kaže Pupovac.
Na pitanje da li su rezultati analiza nekome pokazani, Milan Pupovac kaže da je na svakoj radionici Projekta bilo po 50-ak farmera koji su došli da čuju rezultate. ”Sada se ljudi sami interesuju. U rumskoj opštini, odgovorno tvrdim, postoji interes. Ljudi se raspituju, žale se što ih nismo zvali na ranije prezentacije. Nama je veći cilj da naše đake 'zarazimo' time jer će oni sutra biti nosioci poslova i mi njima pokazujemo te rezultate. Do sada je objavljeno sedam priručnika o herbicidima, plodnosti i opterećenju zemljišta, insekticidima, mineralnim đubrivima, popravci zemljišta, fungicidima...”.
Upitan šta su generalne preporuke ovog projekta, direktor Poljoprivredne škole kaže: ”Da ljudi ne rade ništa napamet. Da prate što nauka kaže, da prate prognoze, da slušaju savetodavne službe, da se raspitaju, da pročitaju uputstvo za upotrebu i prvo zaštitite sami sebe. Ne može se sipati pesticid, a da onaj ko to radi nema masku”, a onda dodaje značajnu opasku: ”Šteta što ovaj projekat nije krenuo mnogo, mnogo, ranije. Jer, mnogo bi više ljudi ostalo živo. Ako ovaj projekat podigne nivo svesti za jednu stepenicu, uspeli smo”.
Sve su radionice i treninzi isti i uvek im zajedno prisustvuju učesnici iz Vukovara, Vinkovaca, Osijeka, Rume, Inđije i Novog Sada. Mana projekta, koju su uvidele obe strane, jeste što i poljoprivrednici ne sede zajedno i ne razmenjuju iskustva. Menadžerka projekta kaže da su slični problemi primećeni i sa hrvatske strane: ”I oni imaju isti problem kao i mi. Samo što su kod njih neke stvari krenule ranije da se rešavaju jer su ranije počeli da se približavaju Evropi, pa su sada u prednosti. U Hrvatskoj je drugačija svest ljudi, oni su se poistovetili sa Evropskom unijom i nemaju tako težak karakter kao u Srbiji, lako prihvataju i rade prema utvrđenim pravilima”.
Bonus projekta
Kroz ovaj projekat osnovan je 2013. godine i edukacioni centar, nevladina organizacija ”Rumfarm” u Poljoprivrednoj školi u Rumi. Registrovan je za edukaciju poljoprivrednika, đaka, studenata, građana, novinara. ”Rumfarm” kao NVO postaje jedan od kandidata za druge projekte, a startuje da radi kad se završi projekat ”Doprinos poljoprivrede čistom okruženju i zdravoj ishrani”.
”Pošto smo uspostavili dobar kontakt sa Osijekom, njihovi profesori će dolaziti u Rumu kao gostujući predavači”, kaže Jovana Dimov.
