Izvor: Politika, 28.Okt.2011, 23:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Peking traži detalje pre ulaganja u evrozonu
Kina i EU nisu postigli dogovor o novčanoj pomoći evrozoni
Prema izveštajima agencija
Peking, Brisel – Klaus Regling, šef Evropskog fonda za finansijsku stabilnost, juče u Pekingu nije postigao konkretan dogovor o novčanoj pomoći Kine evrozoni.
Uprkos najavama i očekivanjima da bi Peking Briselu mogao da priloži desetine milijardi evra za rešavanje dužničke krize u evrozoni, Kina je ostala uzdržana.
Samo nekoliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sati nakon sklapanja „velikog spasilačkog plana EU za dužničku krizu u evrozoni, francuski predsednik Nikola Sarkozi pozvao je telefonom kineskog lidera Hu Đintaoa.
„Ako Kinezi, koji drže 60 odsto globalnih deviznih rezervi, odluče da investiraju u evro umesto u američki dolar, zašto bi to odbili“, upitao se Sarkozi nakon razgovora sa Pekingom.
Evropska očekivanja nisu juče ispunjena.
„Nismo postigli nikakav poseban dogovor“, priznao je Regling nakon razgovora sa zvaničnicima u Pekingu.
„Treba sačekati jasne detalje evropskog spasilačkog plana, kao i ozbiljnu studiju oko eventualnog angažovanja Kine“, rekao je juče Zu Đijanđao, zamenik kineskog ministra finansija nakon razgovora sa Reglingom.
Kina očekuje da Evropljani preuzmu odgovornost za sopstvenu krizu, umesto da se olako okreću „dobrim samarićanima” za pomoć, izjavio je neimenovani zvaničnik Pekinga, prenosi AFP.
Regling se iz Kine ipak ne vraća sasvim praznih ruku: Peking je ostavio otvorenu mogućnost da u narednim pregovorima sklopi sporazum sa EU o finansijskoj pomoći.
S druge strane, japanski premijer Jošihiko Noda je juče potvrdio spremnost svoje zemlje da pomogne u stabilizaciji evrozone i obećao da će preduzeti „sve moguće mere” da bi obuzdao rekordan rast vrednosti jena.
Noda je u parlamentu izjavio: „Na predstojećem samitu Grupe 20 najrazvijenijih zemalja sveta predstaviću doprinos Japana za sprečavanje globalne ekonomske krize proistekle iz evropske krize.”
Japan je dosad kupio oko petine obveznica koje je emitovao Evropski fond za finansijsku stabilnost i izrazio spremnost za dalju kupovinu tih hartija od vrednosti.
U međuvremenu, nemačka kancelarka Angela Merkel istakla je juče da evrokriza i posle samita Evropske unije još nije savladana i da predstoje još mnogi koraci u tom pravcu.
Italijanska ekonomija i dalje zabrinjava finansijska tržišta, uprkos ključnom sporazumu lidera evrozone o merama za suzbijanje dužničke krize u tom monetarnom bloku, što je primoralo Rim da juče plati znatno više kamatne stope kako bi pribavio nove finansije.
Prinos na jučerašnjoj aukciji italijanskih obveznica s rokom dospeća u 2022. premašio je „crvenu liniju” od šest odsto, nivo za koji mnogi analitičari smatraju da je neodrživ za javne finansije na duži rok.
Te obveznice su prodate uz prinos od 6,06 odsto, prema 5,86 odsto na poslednjoj sličnoj aukciji 29. septembra.
„Kamatne stope na tom nivou nisu održive na dugi rok”, upozorio je analitičar Đuzepe Marafino u kompaniji „Berkliz kapital”, naglasivši od kolikog je velikog značaja da one ponovo krenu nadole, s obzirom na slab rast italijanske ekonomije i veliko dužničko opterećenje.
objavljeno: 29.10.2011.
.jpg)
