Izvor: Vostok.rs, 01.Okt.2011, 14:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partnerstvo uz zaobilaženje Rusije
01.10.2011. -
Još pre nego što je obnarodovana zaključna Deklaracija samita „Istočnog partnerstva i EU" u Varšavi, njene teze je rado objavljivala zemlja-domaćin. Između ostalog to da će zemlje „šestorke" od sada ponosno moći da se nazivaju „istočnim susedima", odnosno istočnim Evropljanima – između ostalog i Gruzija, Jermenija i Azerbejdžan. Da će pregovori s Ukrajinom o asocijaciji biti završeni do decembra, a pred Moldavijom i Gruzijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << se otvara perspektiva ulaska u zonu slobodne trgovine. Jermeniji, Azerbejdžanu i Belorusiji je obećan pojednostavljen vizni režim. A za svih šest zemalja – članstvo u EU, naravno, ako budu odgovarali njenim kriterijumima. Ovaj pasaž ministra inostranih poslova Poljske Sikorskog citiraju ruske agencije.
- Da li su na pomolu istorijske promene? – glasi pitanje upućeno glavnom uredniku časopisa „Rusija u globalnoj politici" Fjodoru Lukjanovu:
Sadašnji samit ne menja geopolitičku realnost. Vidimo pompeznu akciju s maglovitim obećanjima, a ne realnu politiku. Šta zapravo ostaje posle svega, što bi se reklo „u čistom ostatku"? Izjave o susedstvu, o evropskoj perspektivi, o zonama bezbedne trgovine? Ali, čuli smo ih mnogo puta. Ozbiljnost namera uvek određuju finansije. Koliko novca je izdvojeno za „partnerstvo"? 1 milijarda 200 miliona evra? Pa to su mrvice za šest zemalja, to je za nekoliko godina od cele Evropske unije! Dalje. Glavno pitanje je pridruženo članstvo Ukrajine. Smatram da presuda bivšem premijeru Timošenko može zauvek da sahrani „veliki istorijski trenutak" zbližavanja Ukrajine i EU, koji je, kako tvrdi predsednik poljske vlade Tusk, već blizu.
Rusija je na samitu u Varšavi – posmatrač sa strane. Da li bi trebalo aktivnije da se uključimo u regionalne programe „partnerstva" preko osnovane „Grupe prijatelja"? „Za saradnju s EU direktno imamo masu drugih instrumenata," smatra Fjodor LUKJANOV. Kad je Kijev odjednom odlučio da reanimira ideju konzorcijuma za transport gasa RF-EU-Ukrajina, nisu bili potrebne bilo kakve dodatne pregovaračke institucije.
Još jedan stručnjak „Glasa Rusije", generalni direktor Centra za političku konjukturu Sergej Mihejev takođe smatra: Rusija nema razloga da učestvuje u programima „Istočnog partnerstva". Zašto davati organizaciji veću težinu? I on nema previše poverenja u gromke tvrdnje iz Varšave o „istorijskom zbližavanju" Ukrajine i EU.
EU nije u stanju da asimiluje 50-milionsku Ukrajinu. Tim pre sad, u situaciji vrlo složenih dužničkih problema Grčke, Italije i Portugalije, Pokušaj da se integrišu (u ovom ili onom obliku manje razvijene zemlje s postsovjetskog prostora u ekonomski prostor EU može prosto da ga sruši. A da li je to potrebno, ne političkoj eliti, već samim narodima – istim ovim Ukrajincima, Belorusima, Azerbejdžancima, Jermenima i Moldavancima? Gde će oni ići na posao? Od koje valute ako ne od rublje će izdržavati svoje porodice? Gde će, na kraju krajeva, ove zemlje dobiti kredite za rešavanje svojih ekonomskih problema? Dosta je, na kraju krajeva „sedenja na dve stolice"! Ako hoćete u Evropu – šaljite tamo više svojih gastarbajtera. To je apsolutno normalna, zdrava logika.
Izvor: Golos Rossii, foto: EPA
Pogledaj vesti o: Vize
