Izvor: Politika, 12.Sep.2010, 00:48 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Partnerski iskoraci
Usaglašavanje EU i Srbije kao deo napora niza zemalja da prošire veze
S kim si, onakav si – važi i za države: ovih dana se prosto jagme da se nađu u što boljem društvu. Kao da su posle raznih groznica – zlatnih, ratnih i potrošačkih – sada zahvaćene „partnerskom groznicom”, pomamom za što pouzdanijim potporama pri suočavanju s novim, već jako povezanim, globalnim i lokalnim nevoljama i izazovima.
Izuzetak nije ni Srbija. Želju da postane >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << deo Evropske unije, da prvi put postane član porodice u koju najčešće odlaze ovdašnji ljudi u potrazi za boljim životom, upravo je potkrepila – jedinstvenim nastupom s njom u Ujedinjenim nacijama. Njihov predlog rezolucije, povodom mišljenja Međunarodnog suda pravde o jednostrano proglašenoj nezavisnosti Kosova, jednoglasno je usvojila Generalna skupština, pri čemu se Beograd iskazao, posle dužeg vremena, kao akter koji pristaje da njegov glavni politički problem ne bude povod za polemike na najširem forumu.
Do saglasnosti se, prema upućenima, došlo pod pritiskom iz Unije, odakle su se čula i upozorenja da bi prvobitno prosleđenim, neusaglašenim nacrtom, Srbija bitno usporila svoj hod ka kontinentalnom udruženju. Kompromis je postignut – nepominjanjem, i dalje spornog, statusa Kosova, a uz isticanje uloge EU za pokretanje dijaloga između Beograda i Prištine…
Rezolucije Generalne skupštine nemaju obavezujuću snagu, za status Kosova je i dalje međunarodno nadležan Savet bezbednosti, koji je po tom pitanju i dalje podeljen, a kao najznačajnije novosti u poduhvatu, čiji će se dometi istrajno vagati, čine mi se – partnerski iskoraci Beograda i Brisela. Srbiji je učlanjenje u EU zvaničan spoljnopolitički prioritet. Uniji je stalo da se njene mlade institucije afirmišu kao moderna moć, a što se postiže – rešavanjem konkretnih problema, kakvi su na „zapadnom Balkanu”.
Obe strane su sada bliže ostvarivanju sopstvenih interesa i učvršćivanju partnerstva. Ovo je rezolucija 28 država Evrope, svih 27 članica EU i Srbije – izjavila je šefica Unijine diplomatije Ketrin Ešton. Prvi put se Srbija, tako, našla u zbiru kome teži, a ujedno je EU unutar sebe uspela da postigne jednoglasnost oko Kosova, čiju proklamovanu nezavisnost ne priznaje pet članica.
Poželjno prožimanje ostaje delikatno. Na delu je „konstruktivna dvosmislenost”, ocenio je londonski „Gardijan”. Što, ako je tačno, predstavlja odstupanje od, dosad pretežnih, nekonstruktivnih „jednosmislenosti”…
Ovim napisom želim, međutim, da ukažem samo na to da je počela nova faza partnerstva Srbije i EU i da je ona deo globalnih nastojanja za širenje veza, kojima se (pre)oblikuju i internacionalne i nacionalne scene. Svet se bitno promenio i moramo da uvažimo činjenicu da ne možemo sami da ostvarimo svoje strateške prioritete. Taj stav, koji bi neki ovde osudili kao malodušnost, proizlazi iz ovonedeljnog izlaganja šefice američke diplomatije Hilari Klinton.
I Vašington se, uprkos velikom uplivu, ne oseća dovoljno dobro povezanim sa svetom. Priznaje „narastanje novih sila” i prilagođava se izmenjenom rasporedu snaga.
Partnerstva su toliko važna da se protežu i na rivalstva. Amerika u Kini vidi najvećeg konkurenta za globalni primat, ali je ekonomski s njom povezana kao da su „sijamski blizanci”. Koristeći energetsku snagu, Rusija se iskazuje kao sve važniji partner EU, pa se pojedini analitičari upuštaju u razmatranja mogućnosti za stvaranje panevropske zajednice.
Potreba za sadejstvom je uzela maha toliko da se ne preza ni od delikata. Još jednom je, tako, objavljeno da je u tekućoj krizi globalni finansijski sistem opstao zahvaljujući i – prihvatu gotovine organizovanog kriminala, uključujući, prema podacima predstavnika UN, i veći deo od oko 352 milijarde dolara profita narkodilera.
Ne jenjavaju ni inicijative za promenu sastava Saveta bezbednosti UN. „Nove sile” – Nemačka, Japan, Indija i Brazil – htele bi da postanu stalne njegove članice. Istovremeno se kao deo „novog talasa” za prerarspodelu moći legitimiše i grupa BRIK (po inicijalima Brazila, Rusije, Indije i Kine). Umesto Grupe 8, najmoćnijih industrijskih sila, o globalnim pitanjima se sve češće pita Grupa 20. Menjaju se i ulozi u Međunarodnom monetarnom fondu i Svetskoj banci, kao i moći pozajmljivača izvan njih…
Iako su mnogi znatno više zaokupljeni unutrašnjim odmeravanjima, poznavaoci podsećaju da je probiranje spoljnih partnerstava počesto bilo suštinski važno za nacionalne sudbine. Međunarodni odnosi povremeno deluju gotovo kao važan biološki ciklus: kao faktor i rađanja i razvoja pa i umiranja država.
Na našim prostorima su se u prošlom veku potvrdila sva ta svojstva. Pri čemu smo bolje prolazili kad su nam partneri bili vredniji od onih koji to nisu.
Momčilo Pantelić
objavljeno: 12/09/2010
