Izvor: Večernje novosti, 19.Avg.2012, 14:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Pala podrška evrointegracijama Srbije

BEOGRAD - Za učlanjenje Srbije u EU na referendumu bi glasalo 49 odsto građana, a 25 odsto bi bilo protiv - rezultati su prvog ovogodišnjeg istraživanja, koji su pokazali da je sadašnji nivo podrške građana za dva procenta manji u odnosu na prethodno istraživanje. Istraživanje "Evropska orijentacija građana Srbije - trendovi", koje je Kancelarija Vlade Srbije za evropske integracije sprovela krajem juna, pokazuje i da >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je tri odsto manje onih koji su protiv članstva zemlje u EU. Kako je saopšteno iz te kancelarije, na referendumu sa pitanjem "Da li podržavate učlanjenje Srbije u EU?", 19 odsto građana ne bi glasalo, dok osam odsto ne zna šta bi odgovorilo. Najveći procenat onih koji bi glasali protiv članstva Srbije u EU (19 odsto), bi to učinilo jer smatra da članstvo Srbiji ne bi donelo ništa dobro, 14 odsto građana se protivi ulasku Srbije u EU zbog "politike uslovljavanja, ucena i pritisaka", dok je 15 odsto onih koji ne znaju, odnosno nemaju odgovor zašto bi glasali protiv. Članstvo u EU bi za 41 odsto građana bila dobra stvar, 28 odsto smatra da je to loše, a 31 odsto smatra da to nije ni dobra, ni loša stvar. I dalje veliki broj građana, 68 odsto, smatra da bi reforme neophodne za ulazak naše zemlje u EU trebalo sprovoditi i da nisu uslov za članstvo, već zbog nas samih, radi stvaranja bolje Srbije. Uočljiv je pad bezuslovne podrške reformama u odnosu na prethodno istraživanje, kada je čak 85 odsto građana izrazilo pozitivan stav prema reformskim procesima. Najviše građana, čak 41 odsto, borbu protiv korupcije svrstava među najznačajnije i sa najviše uticaja na njihov svakodnevni život. Pored toga što je opao procenat onih koji smatraju da se Kosovo postavlja kao glavni uslov Srbiji za dobijanje statusa kandidata, najveći broj građana, 41 odsto, i dalje ovaj problem vidi kao glavnu prepreku kandidaturi. U skladu sa tim, 61 odsto građana razume važnost ovog pitanja i smatra da bi probleme Beograda i Prištine trebalo svakako rešavati, nezavisno od toga da li to traži EU. Najviše građana smatra da će status kandidata Srbiji doneti bolji život, nova radna mesta (32 odsto) i pristup evropskim fondovima (27 odsto), dok je značajno opao procenat onih koji kandidaturu povezuju sa više administrativnih obaveza, većim cenama i porezima, što je stav tek 17 odsto građana. Kao glavne faktore koji otežavaju ulazak Srbije u EU građani su navodili politiku stalnog uslovljavanja EU (37,48 odsto) i nesposobnost domaćeg rukovodstva (19,44 odsto), dok se smanjio broj građana koji kao prepreke članstvu vide mentalitet naših ljudi i nespremnost na promenu (8,14 odsto). Opada i procenat onih koji su spremni da se u cilju ulaska u EU usavršavaju, doškoluju, izmene dosadašnje navike. U odnosu na decembar 2009. godine, kada je čak 44 odsto građana Srbije bilo spremno na dodatno školovanje i usavršavanje, sada se taj broj smanjio na 35 odsto. Ipak, i dalje je više od trećine građana Srbije voljno da učini taj dodatni napor, navodi Kancelarija za evropske integracije. Povećao se nivo informisanosti građana o fondovima EU, pa tako trenutno 57 odsto građana EU vidi kao najvećeg donatora Srbije od 2000. godine, što odgovara realnom stanju prema kojem su EU i zemlje članice zaista najveći donatori i investitori u Srbiji, za kojima slede SAD, Norveška, Švajcarska i Japan. Građani Srbije, njih 30 odsto, veruju da će EU uspeti da prevaziđe sadašnje probleme, ali će sve teže primati nove članice, 16 odsto građana misli da će prevazići sve probleme i nastaviti da se širi, dok 25 odsto građana misli da će se Unija potpuno zatvoriti ili čak raspasti, pre nego što će se dalje širiti i jačati. Za najveći broj građana, njih 39 odsto, EU i dalje predstavlja put ka boljoj budućnosti mladih ljudi, više mogućnosti za zapošljavanje (35 odsto), kao i mogućnost za slobodnije kretanje unutar granica EU (32 odsto). Istraživanje je rađeno prema standardu Eurobarometra, u njemu je učestvovalo 1.034 ispitanika starijih od 18 godina. Kancelarija za evropske integracije od 2002. godine redovno sprovodi istraživanje javnog mnenja kako bi ispitala racionalnu procenu građana koji su njihovi interesi, kako vide budućnost koju očekuju za sebe i svoju decu i očekivanja od političara kojima daju mandat da sprovode reforme na putu ka EU.

Nastavak na Večernje novosti...