Izvor: Politika, 25.Okt.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Packa Sarkozija Kameronu
Spor francuskog i britanskog lidera oko odlučivanja o sudbini evra narušio slavljenje uspeha zajedničkog vojnog poduhvata u Libiji
Nije pomoglo britanskom premijeru Dejvidu Kameronu što je na samit EU doneo roze ćebence, kao poklon francuskom predsedniku za tek rođenu mu kćerkicu. Nikola Sarkozi mu je udario packu, kakva odavno nije prasnula među susedima na Lamanšu.
U Briselu je Sarkozi Kameronu, prema izveštajima londonskih medija koji se pozivaju na diplomatske >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izvore, skresao: „Propuštate podesnu priliku da – umuknete. Muka nam je od vaših kritika i pridikovanja šta treba da radimo. Rekli ste da mrzite evro, a sada želite da se umešate u sastanak nas koji ga koristimo kao zajedničku valutu.”
Začepite, ne popujte, ne uplićite se u naše unutrašnje stvari – izrazi su koji priliče neprijateljima, ali ne i saveznicima. Pogotovu što su izrečene u trenutku kad obojica pomenutih složno slave uspeh vojne akcije koju su zajednički pokrenuli i njom – kroz NATO – odlučujuće doprineli proglašenoj pobedi pobunjenika nad režimom u Libiji.
Packa potvrđuje da unutar Evropske unije ne postoji dovoljan stepen jedinstva o ključnim pitanjima, o čemu se ređe govori. EU ima 27članica, dok je evro kao zajedničku valutu prihvatilo 17 zemalja, a nema ni jedinstva u priznavanju Šengenskog sporazuma o bezviznim putovanjima.
Britanija je bitan izuzetak od oba ta važna procesa kontinentalnog objedinjavanja. Zadržala je nacionalnu valutu, funtu, i nije u „Šengenu”.
Njen najnoviji spor sa Francuskom sugeriše da obe strane, s pravom, u različitim dozama, dokazuju da su u pravu. Iako izgleda da je to najpovoljnija kombinacija – ništa gore od nje.
Kameron uverava da o sudbini evra treba da odlučuju i članice EU koje imaju svoje valute, pošto će i one, kao članice ekonomske zajednice, snositi posledice njenih odluka. Još je potkovaniji, reklo bi se, stav Sarkozija da nije logično da o evru odlučuju i oni koji tu monetu nisu prihvatili kao svoju.
Neophodan je, svi se slažu, kompromis. A njega nema, pa nema. Čak ni na Zapadu, skoro kao i u njegovim „nedovršenim poslovima”, od Bliskog, Srednjeg i Dalekog istoka, do prostora bivše SFRJ.
Momčilo Pantelić
-----------------------------------------------------------------
Neposlušnost dela konzervativaca
London – Britanski premijer Dejvid Kameron suočio se sa najvećim izazovom od kada je na mestu predsednika vlade, jer je 79 konzervativnih poslanika podržalo organizovanje referenduma o članstvu Britanije u Evropskoj uniji. Pored njih, dva poslanika su se juče faktički uzdržala glasajući i za i protiv, čime su se suprotstavili svom lideru.
Kameronova vlada, koja se protivi održavanju referenduma, na kraju je dobila glasanje u parlamentu, odnosom 483 prema 111, zahvaljujući podršci Liberalno-demokratske partije i većinski opozicione Radničke partije.
Agencije, međutim, izveštavaju da je evropskeptično krilo Konzervativne partije ipak zadalo udarac Kameronu. Tokom debate koja je prethodila glasanju, Kameron je izjavio da ima razumevanja za one koji žele novu vrstu odnosa sa Briselom, ali i dodao da sada u vreme dužničke krize evrozone nije pravi trenutak za glasanje koje bi moglo da se protumači kao da Britanija u potpunosti želi da odustane od Evropske unije.
Lider laburista Ed Miliband je rezultat glasanja ocenio ponižavajućim za premijera i dodao da su torijevci više zainteresovani da se bore među sobom, nego da se bore za Britaniju.
Rasprava je podgrejala dugoročno neslaganje o pitanju Evrope koje je dovelo do rascepa u redovima konzervativaca devedesetih godina, a koje Kameron očajnički želi da reši otkad je došao na čelo partije pre šest godina. Iako glasanje nije imalo nikakvu zakonsku težinu, ono se smatra testom autoriteta lidera konzervativaca i rizikuje da podigne tenzije među njegovim liberalno-demokratskim koalicionim partnerima, koji su proevropski orijentisani.
Tanjug
objavljeno: 26.10.2011.
