Izvor: Kurir, 14.Nov.2010, 08:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PUŠENJE JE MUČENJE
Dođeš mi hiljadu karaktera za tekst o pušenju.“ Ovako je glasio SMS urednika nedeljnog izdanja Kurira. Nepušača. Dao mi je zadatak da napišem tih hiljadu slovnih znakova.
Ćutim i pušim
Dođeš mi hiljadu karaktera za tekst o pušenju.“
Ovako je glasio SMS urednika nedeljnog izdanja Kurira. Nepušača.
Dao mi je zadatak da napišem tih hiljadu slovnih znakova.
Baš me naš‘o! Ne znam gde udaram od posla, a on me opominje >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << da napišem tekst! Pa napisaću! Gde si navalio?! Evo, samo da ispušim jednu, sedam i pišem!
Kako da u dvadeset rečenica opišem dvadeset i kusur godina svog pušenja?! I to bez cigarete?!
Dakle, imam 41 godinu, a pušim 23. Niti se hvalim, niti žalim, samo konstatujem.
I sad država, društvo i ne znam već ko hoće da me opamete. Da me obrate i odvrate. Kao, nemoj da pušiš, to je štetno. Meni nije, lepo mi je. Ali, štetno je za druge. Ne pušim pred drugima. Mislim, pred onima koji ne puše.
Je li to u redu?
Znači, završili smo s tim. Neću pušiti nigde gde nije dozvoljeno, poštujem zakon, ali nemojte više, ljudi, ko boga vas molim! Pustite me više s tom pričom: pušiš - ne pušiš, pušiš - ne pušiš! Dosadiste! Nepušači, dosta, dobili ste šta ste hteli, i šta ćete još?! Samo mi još vi falite! A vi što pušite, ćutite i pušite! I da se više ne bavimo ovim. Ko hoće da puši, hoće, ko neće, ne mora; i tačka.
Idem sad da zapalim jednu.
BRANISLAV BJELICA
Diskriminacija!
Dočeka Srbija, inače država veliki poštovalac ljudskih prava, da na snagu stupi „pušačka zabrana“. Sreći našoj nema kraja... Drma li me nikotinska kriza? Ma jok, o tome nema govora... Pušim duplo više, radim troduplo manje, jer moram da izlazim na ulicu ne bih li spalio svoj omiljeni štapić, a kad sam već sišao, daj da izduvam još jednu, pa još jednu, i tako svakih pola sata. Manje radim, više pušim, pa mi ne gine da popijem otkaz!
Međutim, ne boli mene što ću na biro za zapošljavanje, a ni što se više trujem. Moja stvar, bre! Ali, čini mi se da ću poludeti od nepravde. Narkomani, alkoholičari, kockari, pušači - to su bolesni ljudi, a njihova zajednička dijagnoza zove se zavisnost. Umesto da me ovako krhkog zdravlja gledaju kao malo vode na dlanu, „oni“ sad mene bolesnika diskriminišu gde god stignu. Ne daju mi da pušim, pa skoro nigde, i zbog toga hoću da poludim.
I ja sad ovako bolestan, nervozan, besan, ljut, razočaran, i iznad svega diskriminisan, osećam se kao Jevrejin u Nemačkoj 1933, Srbin u Hrvatskoj 1941, Afroamerikanac u Lujzijani 1956, crnac u Johanesburgu 1985, homoseksualac u Srbiji 2001...
PREDRAG PAUNOVIĆ
Zabraniće sve
Nepušači kažu da sam civilizovan pušač: do pre samo tri dana uvek bih u lokalu i na ulici pitao nepušača koji je u mom društvu: „Da li će ti smetati ako zapalim?“ Odgovarali su mi čak i „da, smetaće mi“. I ja tad ne bih zapalio cigaretu.
Mene niko nije pitao: „Da li će ti smetati ako ti zabranimo da pušiš?“
I uopšte - otkud u demokratskom društvu zabrane?
Zato što to utiče na moje zdravlje? Dobro, to je činjenica. Ali, na moje zdravlje utiče i stres. Utiče i ekonomska kriza. Utiče i korupcija. I loše zdravstvo, u kojem bez veze i vezice ne možeš ništa. Utiče i zagađenost vazduha na ulicama. Da ne govorim o tome kako na moje zdravlje utiče učešće u saobraćaju... Stres do stresa, bre!
I ništa od toga nije zabranjeno.
Pitam se samo kada će da zabrane alkohol (zbog kog je mnogo porodica uništeno i života izgubljeno). Pitam se kad će da zabrane razne pekare i hamburgerdžinice (pogledajte na šta nam liče deca - sve su deblja i bleđa). Kompjuterske igrice i televiziju (podmladak nam je sve agresivniji i prosto rečeno - nepokretan)?
Ne znam.
Znam samo da su zasad zabranili pušenje. Dobra vest: ova zabrana je blaga! Prave zabrane tek stižu. Sad će one za neku godinu. A fast-fudovi će i dalje raditi. O fabrikama alkohola da ne govorim.
ALEKSANDAR BEĆIĆ
