Izvor: Blic, 13.Okt.2016, 10:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"PORAZ DEMOKRATIJE, POBEDA KORPORACIJA" Sud odbio tužbu, kontroverzni sporazum PROLAZI
Nemački Ustavni sud odbio je žalbu protiv ratifikovanja trgovinskog sporazuma CETA između EU i Kanade.
Tužbe na račun sporazuma CETA, koje su između ostalih podnele i grupe od nekoliko hiljada građana, proglašene su neosnovanim. Cilj tužbi bio je da se nemačka vlada primora da glasa protiv prihvatanja sporazuma na sastanku zemalja EU, zakazanom za 18. oktobar. Glavni argument tužilaca bio je da >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << CETA "krši osnovne principe demokratije".
Nemački vicekancelar i ministar ekonomije Zigmar Gabrijel upozorio je da će ukoliko tužba prođe, sporazum CETA biti "torpedovan".
Ipak, to se nije dogodilo, a razočarani protivnici sporazuma ovu odluku ocenili su kao "poraz demokratije, a pobedu korporacija", piše "Njujork tajms".
Sveobuhvatni ekonomski i trgovinski sporazum (CETA) je sporazum između EU i Kanade i ima slične sporne tačke i moguće posledice kao i TTIP i TISA sporazumi.
Evropska komisija (EK) i kanadska vlada su ga već potpisali i do kraja godine se očekuje da ga Evropski parlament ratifikuje.
Narodi EU su uglavom proteste usmeravali protiv TTIP, dok je istovremeno CETA skoro neopaženo prošla do samog kraja pregovora.
ISDS mehanizam i privatizacija
Međutim, najveća opasnost kao i u pregovorima sa SAD preti od velikih korporacija.
Kritičari sporazuma kao najveće opasnosti navode mehanizam poravnanja u sporu između investitora i države (ISDS) i privatizaciju javnih servisa.
Sporazum CETA omogućava svim korporacijama koje posluju u Kanadi, bez obzira na to u kojoj im se državi nalazi sedište, da tuže vlasti država Kanade i EU pomoću mehanizma ISDS.
CETA predviđa uvođenje ovog mehanizma u nešto drugačijem obliku nego TTIP, ali suština je ista.
Te tužbe koje se vode pred sudom na kom odlučuju arbitri advokati koji se bave korporativnim pravom, umesto sudija.
Pročitaj još:
Posledice tužbi mogu biti čak i te da države promene zakone od javnog značaja ukoliko sud odluči da su ti zakoni doveli do gubitka profita kompanije koja je podnela tužbu.
I ovaj sporazum predlaže mogućnost privatizacije svih javnih službi, čime bi svetske korporacije mogle da preuzmu kontrolu nad ekonomijom u državama, i tako predstavlja pretnju demokratskoj suverenosti, kažu kritičari.
Zagađenje toksičnim naftonosnim peskom
Jedan od najkontroverznijih delova sporazuma jeste omogućavanje većeg priliva toksičnnog uljnog peska.
Evropska komisija je spremnost na žrtvovanje sigurnosnih standarda i razvodnjavanje regulacija pokazala i u pregovorima o trgovini s Kanadom.
Evropska direktiva o kvalitetu goriva (FQD) iz 2012. godine zahtevala je da se nafta dobijena iz uljnog peska (peščani katran) označi kao veći zagađivač od konvencionalne što bi povećalo cenu za izvoznike iz Kanade. U direktivi je navedeno da nafta iz peska ima 20 posto veću količinu ugljenika i stoga zaslužuje dodatno oporezivanje i regulisanje.
Međutim, uprkos obećanju o zadržavanju evropskih standarda, FQD je izmenjen u konačnom sporazumu CETA, EK je prihvatila zahteve Kanađana i naftu dobijenu iz peska poistovetila s konvencionalnom.
Mogućnost veta?
Za sada nije jasno da li će parlamenti država imati mogućnost da ulože veto na ovaj sporazum.
Evropska komisionarka za trgovinu Sesilija Malmstrem rekla je da za time nema potrebe i da je dovoljno da Evropski parlament sam odluči o njemu.
Čak i ako nacionalni parlamenti budu imali mogućnost rasprave o njemu moći će samo da ga prihvate ili odbiju, a ne da traže izmene nekih spornih delova.
Evropska komisija je tek po završetku pregovora između EU i Kanade i nakon što je procureo tekst sporazuma objavila sporazum.
Sporazum se sastoji od 1.600 stranica i nema liste sadržaja niti kratkog objašnjenja. Kritičari kažu da je teško zamisliti da su evropski parlamentarci iščitali sve stranice, razumeli ih i mogli da donesu dobru odluku.
O CETI su pet godina vođeni pregovori u Briselu, koji navodno nisu bili tajni, međutim nije bilo javnih rasprava, ničega što bi dovelo do učešća javnosti.
Prošle nedelje je austrijski kancelar Kristijan Kern rekao da se protivi ovom sporazumu.
Kanadski premijer Džastin Trudo je u Kini na samitu G 20 promovisao ovaj sporazum i razgovarao sa brojnim evropskim zvaničnicima.
Ovog meseca su najavljeni brojni protesti protiv CETA, pa ostaje da se vidi i kakav će oni uticaj imati.
.jpg)
