Izvor: Kurir, 08.Apr.2011, 16:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
POPIS U SRBIJI - USLOV ZA PREGOVORE SA EU
BEOGRAD - Popis stanovništva u Srbiji - bez kojeg nisu mogući pregovori o pridruživanju sa Evropskom unijom - u oktobru će biti organizovan po najvišim evropskim standardima i bez politizacije, poručili su danas učesnici Tanjugovog okruglog stola "Popis stanovništva - Srbija i region".
Kad je reč o popisu na Kosovu, Beograd ne očekuje da će rezultati prikazati stvarnu sliku na terenu, s obzirom da se većina Srba neće odazvati.
U Tanjugovoj debati učestvovali >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << su direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović, ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, šef misije EU Vensan Dežer, državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo i Metohiju Oliver Ivanović i Direktor "Stratedžik marketinga" Srđan Bogosavljević.
Na popisu u Srbiji, pitanja nacionalne pripadnosti, maternjeg jezika i veroispovesti biće otvorena i građanin će moći da se izjasni kako želi, naveo je Vukmirović i podsetio da će podaci biti korišteni isključivo u srtatističke svrhe.
Po njegovom mišljenju, taj najviši standard nisu pratile sve zamlje u okruženju - pa je u Hrvatskoj pitanje nacionalne pripadnosti tako organizovano da postoje dva polja, na jednom piše Hrvat, a drugo je prazno što je, kako je kazao, "dozvoljeno, ali nije najviši standard".
Prvi preliminarni rezultati popisa u Srbiji biće poznati 15. novembra, a krajnji će se sukcesivno objavljivati tokom 2012. i 2013. godine.
Novine u popisu su podaci o vanbračnim zajednicima, ali i o istopolnim - ukoliko građani žele da se izjasne. Takođe, tražiće se i podaci o kompjuterskoj pismenosti, invaliditetu, migracijama, radnoj aktivnosti...
Ministar Srećković je ukazao da zalaganjem Srbije za ostvarivanje prava srpskog naroda u regionu "zapravo želimo da to pitanje postavimo na isti nivo kao kada govorimo o zaštiti prava nacionalnih zajednica koje žive u Srbiji".
"U sklopu zalaganja za najviše moguće standarde (nacionalnih manjina) u Srbiji žalažemo se i da takv položaj bude i za pripadnike našeg naroda koji žive u drugim zemljama... Mislim da niko nema razloga da se zbog toga oseća ugroženim", rekao je Srećković.
Po njegovim rečima, položaje pripadnika nacionalnih zajednica u Srbiji je prema ocenama svih relevantnih međunarodnih institucija na najvišem nivou, zbog čega smo, kako je rekao, mi kao država ponosni.
O značaju popisa za evrointegraciju govorio je Vensan Dežer, ističući da sa državama u kojima ne bude sproveden popis neće biti moguće otpočeti pregovore o pridruživanju EU.
Rezultati popisa koji će biti sproveden u regionu su važni jer će, nakon 10 godina, dati sliku socijalnog i ekonomskog stanja, što je, kako je rekao, za EU važno jer upravo na osnovu tih podataka Unija određuje svoju politiku.
Dežer je ukazao da EU čini sve da se pitanje popisa u regionu ne politizuje. Oči EU su, tvrdi on, "uprte" u taj proces i Unija će davati određene sugestije svugde gde bude primetila nepravilnosti.
On je naveo da se popis u svih 27 država članica EU sprovodi na potpuno isti način, kao i da će sve zemlje koje žele da uđu u EU morati da prihvate te standarde.
Dežer je rekao da je taj proces obavljen ili tek započeo u mnogim zemljama u EU, da je u aprilu počeo u Crnoj Gori, Hrvatskoj i na Kosovu, da u BiH nije poceo zbog nedostatka odgovarajućeg zakona, kao i u Albaniji i Makedoniji, gde je odložen za posle izbora. U Srbiji će popis početi 30. septembra, a EU je, prema rečima šefa misije u Srbiji, za to izdvojila 20 miliona evra.
Dežer je naveo da je sa Vladom Srbije dogovoreno da se popis na severu Kosova i Metohije obavi uz pomoć Kancelarije UN za projektne usluge (UNOPS), što je državni sekretar Oliver Ivanović ocenio kao „politički korektnu“ ponudu, ali je dodao da nije siguran da na to tako gledaju i tamošnji Srbi.
"Ovaj popis se održava u trenutku kada je naša međusobna nekomunikacija i nepoverenje dostigla kulminaciju. U svakom potezu Prišine Srbi vide tajni plan i postoji strah da bi sledeći potez mogao srpsku zajednicu da dovede u još goru poziciju nego do sada", objasnio je Ivanović.
Zbog toga će, prema njegovim rečima, podaci dobijeni na takav način sigurno dovesti u pitanje bilo kakve rezultate i biće nastavljena tradicija nedostatka adekvatne baze podataka.
Ivanović je istakao da se zato rezultati popisa ne smeju koristiti "kao podatak na osnovu koga će se kasnije graditi politička rešenja".
"Bojim se da će ovako dobijeni podaci ostaviti dilemu koliko Srba stvarno ima tamo. To što se bude dobilo za rezultat ni slučajno se ne može koristiti kao podatak na osnovu koga će se graditi politička rešenja kasnije, jer je očito da Srbi u ovom popisu neće učestvovati", rekao je Ivanović, izrazivši nadu da će i popis stanovništva na Kosmetu biti predmet dijaloga Beograda i Prištine.
Direktor "Stratedžik marketinga" osvrnuo se na mogućnost da se građani na popisu izjašavaju kao, na primer, džedaji ili eskimi i ocenio da to predstavlja izraz nezadovoljstva političkim dešavanjima.
Taj način izjašnjavanja znači da neki ljudi ne žele da se nacionalno deklarišu ili stvarno ne znaju ko su, a iskustvo ih uči i da je bolje da ne kažu šta su po nacionalnosti, dodao je.
"Time neki iskazuju svoj protest protiv nacionalnog prebrojavanja... dobra stvar je što popis ne predviđa kažnjavanje za to", rekao je Bogosavljević i zaključio da takav način izjašnjavanja "malo kvari rezultate popisa, ali daje političku poruku".
