Izvor: B92, 10.Jan.2012, 14:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
PDV u Mađarskoj možda i do 35 odsto
Zagreb -- Većina evropskih vlada zalaže se za dizanje stopa PDV-a sada kako bi smanjila fiskalni deficit i potrebe za zaduživanjem.
Mađarska je još jesenas najavila povećanje sa 25 na 27 posto, čime je postala rekorder Evropske unije po visini tog poreza, ali je izašla sa idejom o superstopi od 35 posto na određena luksuzna dobra.
Irska se pak povećanjem standardne stope sa 21 na 23 posto na početku ove godine izjednačila s Hrvatskom u tom indirektnom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << porezu, no ne zadugo. Hrvatske građane, poput onih u još pet, šest članica EU koje su najavile isto, uskoro čeka (novo) povećanje PDV-a.
Među zemljama koje su najavile ili su već odmakle s pripremama povećanja PDV-a je ove godine i Austrija koja ga nije dirala čak 28 godina. Iz austrijske su koalicijske vlade priznali da razmatraju povećanje PDV-a sa 20 na 22 posto.
Premda u hrvatskoj vladi još nisu zapečatili odluku o novoj stopi, gotovo sigurnim drži se da će to biti 25 posto, i to od marta. Sudeći prema trendovima u europskom okruženju, politički je vladama danas lakše braniti taj potez nego u razdoblju prije krize.
Ministar finansija Litvanije otvorio je ponovno temu PDV-a (nakon povećanja u jeku krize 2009.), predlažući povećanje sa 21 na 23 posto.
U Finskoj se planira podizanje PDV-a sa 23 na 25 posto. Slične najave, i to već za mart, dala je i kiparska vlada, s tim da ona trenutno ima najniži dopušteni PDV u EU (15 posto), a povećala bi ga na i dalje niskih 17 posto.
Francuski predsednik Sarkozi naznaku dizanja PDV-a dao je krajem 2011. a kreatori budžeta pojasnili su to omogućavanjem rezanja troškova rada, privlačenjem investitora i poticanjem kreiranja novih radnih mesta.
Iako se takva kombinacija Nemačkoj isplatila kad je 2007. povisila PDV na 19 posto, u slučaju Francuske danas je važan motiv i u bojazni za AAA rejting.
Mađarska spremna da izmeni zakon
Evropski komesar za ekonomska i monetarna pitanja Oli Ren razgovaraće sledeće nedelje sa mađarskim ministrom zaduženim za pregovore sa Međunarodnim monetarnim fondom (MMF) Tamašom Felegijem o zahtevu za pomoć koji je Budimpešta uputila MMF-u, kao i o spornom zakonu o centralnoj banci.
Evropska komisija je prošlog meseca zatražila da zakon, za koji smatra da će ugroziti nezavisnost madjarske centralne banke, bude opozvan. Martonji je naveo da je vlada spremna da pregovara sa svakim ko bude izrazio konkretnu zabrinutost.
Portparol Evropske komisije Amadeu Altafaj je poručio da će se sastanak održati 20. januara u Briselu, kao i da će se razgovarati o "velikom broju stvari". On je takođe naveo da će Komisija preispitati mere koje je Mađarska preduzela da smanji javni deficit, koji premašuje dozvoljene granice EU.
Felegi se nalazi u Vašingtonu, gde je juče otpočeo razgovore sa MMF-om oko novog paketa pomoći koji je Mađarska zatražila od EU i MMF-a nakon što je njena valuta oštro pala, ali su preliminarni razgovori prekinuti prošlog meseca zbog zabrinutosti EU oko novog madjarskog zakona o centralnoj banci.
Mađarski ministar spoljnih poslova Janoš Martonji poručio je Komisiji i partnerima iz EU da je vlada u Budimpešti spremna da razmotri izmenu spornog zakona ukoliko Komisija proceni da je to neophodno.
"U potpunosti poštujemo autoritet Evropske komisije, čuvara evropskih ugovora. Spremni smo da razmotrimo izmenu zakona, ako to bude bilo neophodno", naveo je Martonji.
