Izvor: Press, 24.Jan.2011, 23:06   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Otrov u mesnim prerađevinama!

U Srbiji se u prodaji nalaze proizvodi koji u sebi sadrže opasne herbicide - izazivače raka, steriliteta, šećerne bolesti i atrofije mozga. Hrana proizvedena po kodeksu „alimentarijus" dozvoljena u SAD od prošle godine, dok je u EU zabranjena Na tržištu Srbije prodaju se prehrambeni proizvodi opasni po zdravlje i život ljudi koji su pravljeni po kodeksu „alimentarijus", dokumentu Svetske zdravstvene organizacije, koji propisuje korišćenje >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << štetnih sastojaka u proizvodnji. Direktor Ekološkog pokreta Novog Sada Nikola Aleksić tvrdi da se u proizvodnji po ovom „kodeksu" koriste genetski modifikovana jedinjenja, koja mogu izazvati rak, sterilitet, šećernu bolest i još 60 najtežih oboljenja.Aleksić objašnjava da ovakvi proizvodi imaju oznaku poput piramide i da na njima piše „codex alimentarius". On tvrdi i da ih na našem tržištu ima nezakonito, pa čak i u nekim poznatim domaćim mesnim firmama.
- Kod njih se prodaju viršle sa oznakom kodeksa „alimentarijus", koje sam ja primetio nedavno - tvrdi Aleksić.
Zabranjeni herbicidi
Ovaj kodeks, koji je odredila SZO, za hranu i poljoprivredu u Srbiji nije usvojen jer je naša zemlja potpisnica Roterdamske i kopenhaške konvencije, koja je u suprotnosti sa njim.
- Kodeks sadrži obavezujuće odredbe o korišćenju veštačkog goveđeg hormona rasta i antibiotika u svim vrstama mesa namenjenih ljudskoj ishrani. To će imati nesagledive posledice po zdravlje sadašnjih i budućih generacija. On propisuje da se u poljoprivrednoj proizvodnji koristi genetski modifikovano seme. Od 12 zabranjenih herbicida za zaštitu poljoprivrednih proizvoda, u kodeks je nedavno vraćeno sedam jedinjenja poput DDT-a, lindana, malationa i drugih otrova koji su zabranjeni pre više od 30 godina. Primera radi, DDT je 1972. godine zabranjen i kod nas, u Evropi i pre, zbog maligniteta, a sad ga vraćaju na listu. Lindan je pogotovo zabranjen za upotrebu pri uzgoju šargarepe, a malation se nekada koristio za prskanje komaraca. Takođe, po njihovim odredbama tačno se zna koliko goveđeg hormona rasta sme da se koristi prilikom uzgajanja goveda, i ako to odbijete, a članica ste Svetske trgovinske organizacije, platićete milionsku odštetu u dolarima. To se dogodilo sa EU pre 10 godina, kada je odbila kontingent govedine iz Amerike i Kanade - rekao nam je Aleksić.
Nesagledive posledice
Bivši republički veterinarski inspektor Miroslav Stojišić upozorava zašto treba izbegavati proizvode sa oznakom „kodeks alimentarijus".
- Herbicidi koji se sastoje od opasnih materija koriste se za prskanje kukuruza, pšenice i drugih kultura protiv gljivica i parazita. Mnogi su odavno zabranjeni u Evropi, dok se kod nas uvoze. Ako se stoka hrani biljkama koje su njima prskane, ona će se zaraziti, a samim tim i meso neće biti zdravo po nas. Poput karagana, mogu da izazovu rak i mnoge druge bolesti - objasnio je Stojišić.
Direktor Industrije mesa „Matijević" Milan Jozanov rekao je za naš list da njihovi proizvodi nisu štetni, a sve glasine da se kod njih prodaju štetni proizvodi po kodeksu „alimentarijus" pripisao je zavisti pojedinaca.
- Poslednjih nekoliko dana pod pritiskom smo raznih neosnovanih optužbi koje dovode u pitanje zdravstvenu ispravnost hrane našeg preduzeća. Sve je izneto u cirkularnim pismima koja kruže Srbijom. Zavist pojedinaca i iznete laži plaćenika uvoznog lobija ne možemo zaustaviti, ali zbog potrošača moramo da kažemo da su ova pisanja zlonamerna i da su ovi tekstovi očito usmereni na pokušaj eliminisanja svega što je domaće i napredno. Mi smo izabrali put koji vodi intenzivnom razvoju i profitu, ali ne na štetu sopstvenog naroda nego u njegovu korist, a sve pod budnim okom nadležnih organa. Kažu da je na našim viršlama bila oznaka kodeksa „alimentarijus", ali to je u stvari bila oznaka standarda HASAP, koju smo držali do 2009. godine - rekao nam je Jozanov.

Nastavak na Press...