Izvor: RTS, 24.Jan.2014, 20:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Otkriti pozadinu Đinđićevog ubistva
Rasvetljavanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića jeste neophodno bez obzira na to da li će to biti postavljeno kao formalan zahtev na putu ka EU. Evropska unija posmatra vladavinu prava u nekoj zemlji na osnovu kriterijuma iz pregovaračkih poglavlja 23 i 24, kaže zvaničnik Evropske komisije Kristijan Danijelson.
U Direktorat Evropske komisije stigao je zahtev nekoliko poslanika Evropskog parlamenta >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da se Srbiji, kao uslov u evropskim integracijama, postavi rasvetljavanje političke pozadine ubistva Zorana Đinđića. Predstavnici političkih stranaka u Srbiji saglasni su da je to neophodno bez obzira da li će to biti postavljeno kao formalni zahtev.
Još uvek se ne zna da li će na evropskom putu Srbije biti postavljen formalan zahtev da se rasvetli politička pozadina ubistva Zorana Đinđića.
direktor Direktorata za proširenje u Evropskoj komisiji Kristijan Danijelson kaže da je Komisija dobila pismo evropskih poslanika i da generalno odgovara na sva pisma koja dobije.
"Kada je reč o ovome, Evropska unija posmatra kako funkcioniše vladavina prava na osnovu kriterijuma iz poglavlja 23 i 24", objašnjava Danijelson.
Ipak, političke partije u Srbiji su saglasne da je zadatak svakog demokratskog društva da rasvetli politička ubistva.
Šef poslanika DS-a Borislav Stefanović kaže da takav zahtev ne bi trebalo da nas iznenadi.
"Kod ubistva Ćurvuvije se očekuje da čujemo ko je inspirisao ubistvo. Ubistvo premijera svakako ima političku pozadinu", kaže Stefanović.
Marko Đurić iz SNS-a ističe da nema sumnje da bi trebalo podržati svaki proces koji može da dovede do rasvetljavanja ubistva.
I funkcionerka SPS-a Slavica Đukić Dejanović smatra da je obaveza države da rasvetli svaku nejasnu smrt i ističe da to jeste evropska vrednost.
Na panelu koji je organizovao Tanjug stranke su raspravljale na kakve će još prepreke Srbija naići na putu ka EU i hoće li kočnica
Marko Đurić je objasnio da to pre svega zavisi od ishoda izbora.
"Ukoliko bi snage koje su se pokazale kao nosioci evropskih integracija osvojile još ubedljiviju podršku, moguće je da bi to ubrzalo evrointegracije", smatra Đurić.
"Postavlja se osnovno pitanje, ako je ova vlada bila fenomenalna, reformska, sjajna, dva puta pravljena u čistom zlatu okovana, zašto sada moramo ići na izbore da ojačamo reformski kapacitet", kaže Stefanović.
Takve izjave Naprednjaci čitaju kao nervozu jer, kažu, DS neće učestvovati u novoj vladi. Demokrate misle da u novoj vladi nema mesta za socijaliste.
"Parlamentarna pozicija SPS-a, zahvaljujem na brizi, nije sporna. Za slučaj izbora broj poslanika biće veći", kaže Slavica Đukić Dejanović.
Sa suprotnih polova, svako iz svojih razloga, nove izbore traže i LDP i DSS.
"Jako je važno da pregovore vodi nova drugačija vlada, koja ima veći legitimitet i reformski kapacitet", kaže Ivan Andrić iz LDP-a.
Donka Banović iz DSS-a kaže da je Srbija jedina država od koje se traži da se odrekne svoje pokrajine kako bi stigla do čekaonice za pregovore.
Osim DSS-a, evropska politika nema opoziciju. Većina veruje da bi 2020. mogla da bude godina učlanjenja Srbije u EU, ali da su od datuma bitnije reforme i uvođenje evropskih standarda i kvaliteta života.
