Izvor: B92, 16.Sep.2010, 18:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oštra rasprava o deportacijama u FR
Beograd, Brisel -- Problem proterivanja Roma iz Francuske dominantna tema na otvaranju samita Evropske unije u Briselu.
Francuska je branila svoju odluku da pripadnike romske zajednice vrati u zemlje porekla, ali predstavnici EU i dalje nisu odbacili mogućnost da čitav slučaj iznesu pred sud.
Lideri evropskih zemalja pozabavili su se i ključnim pitanjima za buduće funkcionisanje Unije - ekonomijom i zajedničkom spoljnom politikom.
Pitanje koje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je uzdramalo Evropsku uniju i na jednu stranu stavilo Francusku, a na drugu njene partnere iz bloka, nije zvanično bilo tačka dnevnog reda samita u Briselu.
Ipak, za okruglim stolom vodila se žestoka rasprava o tome da li je u deportaciji hiljadu Roma iz Francuske bilo ičeg ilegalnog.
Evropska komesarka za pravosuđe Vivijen Reding izrazila je žaljenje što je juče uporedila proterivanje sa nacističkim deportacijama.
Na njenu opasku reagovao je i sam francuski predsednik Sarkozi, čiji odgovor nije bio ništa blaži. On je Redingovoj poručio da Rome slobodno može da dovede u rodni Luksemburg.
Francuzi tvrde da su deportacijom poštovali svoj zakon, koji doseljenicima nalaže da u određenom vremenskom roku steknu posao i budu zdravstveno osigurani, ili im u protivnom preti povratak u matičnu zemlju. Osim toga, deportacije su deo borbe protiv kriminala i iliegalne imigracije.
Zvaničnici Brisela tvrde međutim da je time povređeno pravo na slobodu kretanja građana Evropske unije, a deportovani Romi stigli su u Francusku iz Rumunije i Bugarske, članica Unije.
Predsednik Evropskog parlamenta Jirži Buzek smatra da odgovornost ne leži samo na Francuskoj.
"I ko je odgovoran? Svi mi. To je odgovornost Evropske unije. Mi imamo naš socijalni model, povezan je sa siromaštvom i isključivanjem iz društvenih tokova, i imamo godine borbe protiv tih problema, to je naša zajednička odgovornost”, smatra on.
"To nije problem Francuske, i Roma, nit neke druge zemlje, nego ozbiljan zajednički problem", ocenjuje Buzek.
Problem je podelio Uniju u trentku, kada ona pokušava da usvoji zajedničku spoljnu politiku, i jedinstveno nastupi na svetskoj sceni.
Predsednik Evropske unije Herman Van Rompej ocenio je da blok ima nedovoljan uticaj u svetu.
"Prioritet nam je bolja pozicija Unije u svetu, kako da bolje zastupamo naše interese i vrednosti, kako da na najbolji način iskoristimo zajedničku diplomatsku službu. Moramo da dokažemo da je jedinstvena celina bolja od zbira delova, što je i suština postojanja Evropske unije", kazao je on.
Šefovi država ili vlada bavili su se i ekonomskom situacijom.
"Pre leta imali smo finansijsku krizu. Rezultati borbe protiv krize su ohrabrujući, poverenje je vraćeno, i opet je postignut ekonomski rast", podsetio je Van Rompej.
Predsednik Evropskog saveta podsetio je da uskoro na snagu stupaju nove regulative bankarskog sektora, ali da se još mnogo mora učniti da se sačuvaju napredak i radna mesta, a ekonomija zaštiiti od neke nove krize.
