Izvor: Večernje novosti, 20.Nov.2015, 13:55   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Osmoro Perića deli pet kreveta u prihvatilištu

OSMOČLANOJ porodici Perić iz Gnjilana sudbina je podelila teške karte. Tek što su se posle seljakanja po izbegličkim udžericama i kampovima, uz pomoć humanitaraca EU, uselili u novu kuću, verujući da su sudbinu konačno prevarili, ona ih je podsetila na zlu kob. U požaru su opet izgubili sve, kao i pre deceniju i po, kada su izbegli sa Kosmeta. Izbegli su opet, sada u prihvatilište za beskućnike u Maloj Krsni. Perićima >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kao da je namenjeno da budu beskućnici. Kao da nema sile da tu nepravdu spreči. I kao da je to sramota, šestoro dece obara glave, stideći se svoje nevolje. Roditelji Puniša i Ratka, nemušti su nad svojom bedom, nemoćni čak i da nahrane one koje su izrodili. Lazar ima 19 godina, Danijel 16, Dragana je osmi razred, a Isidora peti. Ivana ima osam godina, Svetlana šest. Dve godine osmoro Perića, skromno i stidljivo, sklapali su slagalicu svoje novostečene sreće u kući koju su dobili. Glancali je, da prosto miriše na sreću. Sve dok im požar u julu nije porušio tu slagalicu, i kao kulise tuge ostavio samo nagorele ostatke doma. - Vatra je uništila sve. Ostala nam je samo glava na ramenima, i ono što smo imali na sebi - kaže Dragana, najpričljivija od dece. Kod kuće su bile majka, najstariji sin i najmlađa kći. - Sreća je da je to bilo usred dana. Kada su došli vatrogasci, nisu mogli ništa da urade, to je tako gorelo, seća se šesnaestogodišnji Danijel.GORKA IZBEGLIČKA SUDBINA PERIĆI su sa Kosova i Metohije izbegli 1999. godine. Bili su smešteni najpre u Užicu, a potom u kolektivnom centru ORA u Radincu kraj Smedereva. Tu su se najduže zadržali. Onda su 2013. godine dobili kuću u Maloj Krsni, u okviru projekta "Unapređenje životnih uslova, prava i zapošljavanja izbeglih i interno raseljenih lica u Srbiji", koju je finansirala EU, preko Delegacije Evropske unije u Srbiji, a realizovao HELP. Pretpostavljaju da su požar izazvale neispravne instalacije, jer i pre su u kući iskakali osigurači. Koga to sada zanima, kada je od svega, Perićima opet ostalo - ništa. Osim jedne Ivanine patike, koju vatra nije progutala. Ali, ni ona, tako besparna, ne može da posluži. Jedino mesto gde su mogli da se sklone bilo je prihvatilište. Steglo se osam duša u dvadesetak kvadrata sobe za beskućnike. U pet kreveta. Ponudili su im dve sobe, ali deca ne žele da se odvajaju od roditelja. Za jednim stolom gurkaju se dok jedu i uče, a ta blizina im makar srca zgreje. Crveni krst im je i ikona i molitva. Da nije obroka iz njihove kuhinje, samo bi se jada najeli Perići. - Ćutimo i trpimo - kaže majka Ratka. - Bar mi deca neće od gladi umreti. A deca su na nevolju svikla. Devojčice tumaraju među starcima u hodnicima. Igračaka nemaju. Ni televizor. Ni školskog pribora. Najmlađa Svetlana nasleđuje ispisane sveske starijih sestara. U njima vežba da piše i da crta. U školu idu cele nedelje u istoj odeći. Za vikend je operu, na ruke, u zajedničkom kupatilu, pa od ponedeljka nanovo. * Steglo se osam duša u dvadesetak kvadrata sobe za beskućnike Lazar i Danijel sa ocem Punišom nadniče kad imaju gde. Pomažu ocu da zaradi neki dinar na građevini. Nema pogađanja ko koliko da. Neće ni toga uskoro biti kad zacvili decembar. Ništa ne mogu, osim da trpe novi krug izbegličke sudbine. Do kada će ostati u svratištu, ne znaju. Nakon požara, požalili su se na mnoge adrese, i humanitarcima koji su im kuću podigli. Ipak, oni više nemaju obaveze prema Perićima, koji su vlasnici kuće. - Pitali smo, ali kažu ništa pre sledeće godine. Zimovaćemo ovde izgleda - dodaje majka Ratka. Čak ni obećanje nisu dobili, osim utehe da će ih imati u vidu, ako pretekne od drugih. Jer, Perići su svoj red imali. Dok se krug ne okrene, ostaje im da igraju sa životom igru sa podoljenim kartama. Ostaju im, za njih, velike želje. Da imaju hranu, toplu odeću i obuću, knjige i sveske, jedni druge... NIKO NEĆE ŠESTORO DECE - TRAŽILI smo preko Centra za socijalni rad kuću za Periće, ali znate kako je, niko neće da izda kuću porodici sa šestoro dece - ističe Radica Stanković, upravnica Prihvatne stanice Crvenog krsta. - Oni su se u početku, možda, nadali da neće dugo ostati. Ali, s obzirom na to da više niko ne dolazi, i ne pita, mislim da će ovde ostati čitave zime. U prihvatnoj stanici trenutno boravi petnaest ljudi.

Nastavak na Večernje novosti...