Izvor: RTS, 15.Nov.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Osigurana štednja
Država je ove nedelje odredila rok od tri dana u kome je dužna da, u slučaju propadanja neke banke, pojedincu isplati štedni ulog u iznosu do 50.000 evra. U Ministarstvu finansija navode da je Srbija u obavezi da finansijski sistem prilagodi onom u EU.
Srbija je uspostavila stabilne finansijske i tržišne trendove, ako je suditi prema oceni međunarodne agencije "Fič". Ona je kreditni rejting naše zemlje iz negativnog prebacila u stabilni.
Tako su stvoreni uslovi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << da Srbija ima niže troškove zaduživanja. Ove nedelje, država je odredila rok od tri dana u kome je dužna da, u slučaju propadanja neke banke, pojedincu isplati štedni ulog od 50 hiljada evra.
"Dakle, ne postoji nikakva bojazan za banke i nema nikakvih problema već se unapređuju propisi po uzoru na Evropsku uniju. Građanima bi to trebalo da bude dodatna sigurnost koja se donosi u jeku kampanje štednje", kaže Slobodan Ilić, državni sekretar Ministarstva finansija.
Ilić navodi da postoje obaveze Srbije da unapredi finansijski sistem i da ga prilagodi onom u Evropskoj uniji.
U nedelji štednje banke su prikupile i do nekoliko puta veće uloge, tako da će ta nova mera doprineti da štednja do kraja godine naraste do sedam milijardi evra.
Bankari ne veruju da će propasti pojedine banke, ali će sigurno doći do promene u vlasničkoj strukturi banaka kao i do pooštravanja nekih propisa.
Zoran Stojaković iz "Alfa banke" objašnjava da je, kad je reč o isplati štednih uloga, namera da se u odnosu na ono što postoji u EU uradi drugačije.
"Mi ćemo to uraditi za tri dana, Vlada će doneti odluku da se to uradi za tri dana. U Uniji se to radi za 15 dana", kaže Stojaković.
"Sigurno je da se srpski bankarski sistem tretira u okruženju kao prostor gde ima mesta za rast i mi očekujemo promene i dolazak velikih banaka, na najvišem svetskom nivou, na naše tržište", kaže Mirko Španović iz "Hipo Alpe Adrija banke", dodajući da će se na kraju tog procesa smanjiti broj banaka.
Ipak, rizici u poslovanju banaka nisu zanemarljivi i nastaju zbog nemogućnosti preduzeća da vraćaju kredite. Otuda se neke banke odlučuju da povremeno preprodaju takav dug na tržištu.
"Banke preprodaju dug od slučaja do slučaja. Mogu da preprodaju ceo portfelj ili pojedinu grupu kredita kao što su stambeni ili potrošački", navodi Dimitrije Stamenović iz Agencije za osiguranje i finansiranje izvoza.
Uz nezaposlenost, najveći problem srpske ekonomije jeste nevraćanje dugova. Među takvim preduzećima je sve više javnih i komunalnih preduzeća koja su uzela kredite i otišla u stečaj.
Jedno od poslednjih poglavlja naše trogodišnje priče sa MMF-om ostaju stečajevi i privatizacija lokalnih javnih preduzeća.
