Izvor: RTS, 19.Sep.2010, 13:32 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasnosti bolničkih infekcija
Svaki treći, na 100 pacijenata koji se leče u bolnicama, zarazi se nekom infekcijom. Najugroženija odeljenja intenzivne nege i urološka odeljenja. Stručnjaci upozoravaju da medicinsko osoblje nije jedini krivac za epidemije u bolnicama i da medicinska pomagala mogu predstavljati rizik.
Na svakih 100 pacijenata koji se leče u bolnici u Srbiji, troje dobije neku bolničku infekciju, kaže zvanična statistika.
Situacija je verovatno alarmantnija jer većina bolnica >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << ne poštuje zakonsku obavezu da prijavi svaki slučaj zaraze. Infekcije nisu karakteristika samo naših bolnica jer i u zemljama Evropske unije svake godine od posledica infekcija umre oko 50.000 ljudi.
Nekada i najjednostavnije operacije izazovu teške kompilkacije. Nedavno je zabeležen slučaj devojke koja je operisala čukljeve, a njena porodica i dalje pokušava da dokaže da je nekoliko dana kasnije umrla od sepse.
Bebe koje su u martu bile u kontaktu sa medicinskom sestrom zaraženom tuberkolozom u porodilištu u Višegradskoj, iako nisu zaražene, preventivno primaju šestomesečnu terapiju.
Epidemiolog na Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Jelena Obrenović kaže da su infekcije urinarnog trakta i operativnog mesta najčešće. Obrenović dodaje da se infekcije najčešće dobijaju na odeljenjima intenzivne nege i urološkim odeljenjima.
Obradović je istakla da je suština prevencije bolničkih infekcija sistematsko uvođenje određenih intervencija kako do nekog neželjenog događaja ne bi došlo.
Načelnica Odeljenja za prevenciju i kontrolu bolničkih infekcija na VMA doktorka Vesna Šuljagić kaže da se u toj bolnici vrši aktivan nadzor.
"Merimo stopu infekcija koja se javlja u našoj ustanovi, zatim radimo one sve mere koje sprečavaju da mikroorganizam prodre u našeg pacijenta, a to su sve aseptične tehnike, pre svega ona higijena ruku o kojoj smo tako mnogo pričali, zatim adekvatno sterilisanje i dezinfekcija medicinske opreme, i naravno ne smemo zaboraviti ni odgovarajuću upotrebu antibiotika", kaže doktorka Šuljagić.
Moguće sprečiti trećinu infekcija
Ono što bakterije, gljivice i virusi mogu da urade već bolesnom organizmu, često je opasno po život. Iako se za infekcije često okrivljuje zdravstveno osoblje i medicinska pomagala kao što su na primer kateter ili tubus, mogu predstavljati rizik.
"Primenjuju se i medicinske procedure koje su jako invanzivne, agresivne, a sve u cilju da se pacijent izleči, i takve procedure često otvaraju ulazna vrata za mikroorganizme, a najčeše je to bakterija, i to ona otporna na lekove, i nastaje infekcija koju treba lečiti, naglasila je doktorka Šuljagić.
Epidemiolog Jelena Obrenović tvrdi da je u Ministarstvu zdravlja u poslednjih pet godina urađeno dosta i na motivaciji, i na edukaciji zdravstvenih radnika. Šta treba uraditi u narednom periodu, pokazaće Treća studija o bolničkim infekcijama.
Stručnjaci upozoravaju da tek trećina bolničkih infekcija može da se spreči, i da se mikroorganizmi sve brže menjaju, razmnožavaju, i postaju otporniji na lekove. Ispitivanje u bolnicama u Kanadi, pokazalo je da je češće pranje ruku medicinskog osoblja moglo spasiti više od 4.000 života godišnje.
