Izvor: RTS, 29.Mar.2013, 10:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Opasnost vreba iz frižidera
Kontrola hrane ukazuje da je sve veći boroj neispravnih namirnica. Iz udruženja potrošača ističu da se trgovci koji drže neispravne namirnice, retko kažavaju. Stručnjaci kažu da su propisi usklađeni sa EU, ali da se ne primenjuju.
U poslednje vreme, kontrola hrane hrane je pokazala da je sve veći broj neispravnih namirnica. Udruženja potrošača upozoravaju da se nesavesni trgovci retko kažnjavaju.
Prošle godine uvezeno je oko deset hiljada tona zamrznutog >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << mesa. U Upravi za veterinu tvrde da takvo meso, ako se stavlja u promet, mora da prati deklaracija da je bilo zamrznuto i da se ne sme ponovo zamrzavati.
Zorica Novaković iz Uprave za veterinu ističe da se u poslednje vreme povećava se broj neispravnih namirnica u prometu. "Neispravne su deklaracije, rokovi upotrebe namirnica su istekli u promenjenim organoleptičkim svojstvima. Naši inspektori to sankcionišu", dodaje Novakovićeva.
Da bi pojačali kontrolu ispravnosti hrane, u Upravi za veterinu kažu da će do kraja godine zaposliti još pedeset insektora.
Retki su primeri kažnjavanja trgovaca koji na rafovima imaju i namirnice kojima je istekao rok trajanja.
Petar Bogosavljević iz Pokreta potrošča Beograda kaže da mu nije poznato da se primenjuju propisi o zaštiti potrošača. "Dolazi do grubog nepoštovanja zakonskih odredbi koje se odnose na kvalitet, na zdravstvenu bezbednost, deklarisanje proizvoda i informisanje", ističe Bogosavljević.
Stručnjaci kažu da su naši propisi usklađeni sa onima u Evropskoj uniji, ali da je problem u primeni.
"Na primer, akrilamid je jedan kancerogeni proizvod termičkog tetmana koji se nalazi u nekim namirnicama, u čipsu, keksu, kafi i drugim proizvodima koji sadrže skrob", navodi Ivan Stanković sa Farmaceutskog fakulteta u Beogradu. Prema njegovim rečima, u Srbiji se količina akrilamida u namirnicama još ne kontroliše, niti postoje preporuke za njihovo smanjenje u namirnicama.
U Evropskoj uniji i zemljama u našem okruženju postoje nezavisne agencije za kontrolu bezbednosti hrane. U Srbiji se kontrolom kvaliteta i zdravstvenom ispravnošću hrane bave čak tri ministarstva, pa preplitanje nadležnosti i nedovoljna koordinacija među njima utiču i na efikasnost kontrole.
Zoran Panajotović iz Sanitarna inspekcije smatra da bi takva agencija bi objedninila ceo proces. "Ona bi davala konačno mišljenje i stručnu pomoć oko procene rizika upotrebe raznih proizvoda na zdravlje ljudi", napominje Panajotović.
Prema saznanjima inspektora koji kontrolišu kvalitet i zdravstvenu ispravnost namirnica, uočene su veće nepravilnosti u prometu hrane u manjim prodavnicama nego u supermarketima gde unutrašnja kontrola brine o isteku roka upotrebe, dekleraciji i kvalitetu namirnica.
