Izvor: Vesti-online.com, 03.Jul.2013, 02:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oni u Evropu, a mi u barake
Dok se širom Hrvatske do kasno u noć slavio ulazak u Evropsku uniju, u izbegličkom kampu u Krnjači, kod Beograda, preostali nesrećnici koji su uglavnom 1995. godine napustili svoje domove ovaj datum su "proslavili" svako u svojoj baraci, bez struje, ali i nade da će i oni negde otići.
- Više od Hrvatske me zanima da li će struja doći u sledećih par sati, da mi se ne ubuđavi veš u mašini. Ne znate >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << jesu li majstori izašli na teren da poprave kvar?! - pita u panici 63-godišnja Dubravka Mauduš.
- Od jutros, od devet nema struje, a niko ne zna šta je. Valjda je neki veći problem, tamo, u gradu - veli Dubravka koja je sa bratom među prvima stigla iz Rijeke.
Sedamdesetpetogodišnja Dragica Ivković sedi na betonskom stepeniku i priča:
- Ko je mogao, odavde je već davno otišao. Ostali smo samo mi koje više niko neće - priča pomirljivo ova starica, jedan od najstarijih stanovnika najvećeg izbegličkog kampa u Srbiji.
Dragica je u kampu od 1995. godine, sa sinom je izbegla iz Siska. Sin joj je juče bio na poslu, a ona je "negde čula" da je Hrvatska ušla u Evopu.
- Tuđman nam je posle Oluje poželeo srećan put, a evo ja sada to želim njima. Neka im je na zdravlje! Da mi se televizor nije pokvarilo, verovatno bih i gledala tu proslavu. Što da ne vidim kako se raduju kada su ostvarili šta su hteli? Meni je jedino žao što živim. U Sisku su, u ovakvim barakama, konji držani - veli ogorčeno ova starica.
Ostatak od oko 90 izbeglica iz Hrvatske mahom je nezainteresovan činjenicom da je njihova bivša država ušla u Evropsku uniju.
- Svakih mesec-dva neka porodica napusti kamp. Sada je ukupno 160 ljudi, ali 70 su privremeno raseljeni s Kosova - kaže sekretar Zoran Milivojević i iznosi podatak da su ostali mahom stari.
Anđelka Vaisević sa suprugom Miletom i četvoro dece kvari tu statistiku. Grafički tehničar, iz Buja kod Umaga, u nekoliko desetina kvadrata, 1994. godine skućila se u Krnjači. Od cele Istre ostala je samo razglednica Kaštela iz 19. veka koju drži u jednoj knjizi.
- Ipak, troje dece sam, hvala Bogu, već izvela na pravi put, imam već i četvoro unučadi. Oni mi i kažu da im je u izbeglištvu najlepši događaj što sam rodila Nikolu. Da li verujete da je on do pre šest meseci, mada je rođen 2001. godine u Zemunu, imao državljanstvo SFRJ - veli Anđelka kojoj ulazak Hrvatske u Evropsku uniju znači onoliko koliko će joj se rešiti problem sa stanarskim pravom.
- U Hrvatskoj je ukupno 30.000 nerešenih slučajeva stanarskog prava i ona je i ušla u EU uz obećanje da će to rešiti. A kad nam se vrati stan, suprug i ja ćemo se vratiti. Da i mi imamo mesto gde nam deca mogu doći na more - veli iskreno ova žena.
Zoran Milivojević kaže da su ljudi u kampu u Krnjači na kraju živaca, ali i da je sve manje onih voljnih da razgovaraju za medije.
- Kada je Gotovina oslobođen, među prvim ekipama su stigli iz HRT-a. Jedva sam im glavu spasao. I vi pazite šta pričate - upozorio nas je sekretar izbegličkog kampa Krnjača.
Izbeglice u Krnjači kažu da još nisu potpuno zaboravljeni, odnosno da pomoć i dalje stiže, doduše, sve ređe.
- Mahom za velike crkvene praznike ili Novu godinu pojave se ljudi dobre volje koji i ne žele da se pojave u medijima. Poklone novac, igračke ili garderobu za decu. Pomaže i grad i Komesarijat, ali i "Vesti" zbog čega se još jednom zahvaljujemo - pričaju meštani ovog kampa.
Prema zvaničnim podacima, od nekadašnjih 700 kolektivnih centara koji su smeštali oko 60.000 ljudi, u Srbiji je danas 29 sa ukupno 2.400 korisnika, od čega su većinom raseljeni sa Kosmeta.
"Zahvaljujući postojećim stambenih programima koji prate zatvaranje kolektivnih centara, finansijskoj podršci Evropske unije, sredstvima budžeta Republike Srbije i podršci UNHCR-a, u naredne tri godine će svi preostali centri biti zatvoreni, a njihovi stanari će dobiti dostojanstveno stambeno rešenje", naglašavaju u Komesarijatu za izbeglice i imigracije.
Nastavak na Vesti-online.com...
