Izvor: RTS, 06.Dec.2011, 10:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odluka u petak
Predsednici država i vlada zemalja EU doneće odluku o kandidaturi Srbije 9. decembra, saopštio posle sastanka Saveta ministara poljski diplomata Mikolaj Dovgelevič.
22.55 - Srbija na dobrom putu da dobije kandidaturu, upravo izjavio državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Verner Hojer. Odluka u petak, javlja dopisnik RTS-a Dušan Gajić.
21.47 - Debata je vrlo žustra i najverovatnije će potrajati do duboko u noć, rekao je Tanjugu >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << evropski diplomata koji je želeo da ostane anoniman.
19.55 - Diskusija još traje. Nije isključeno da večeras postignemo konsenzus, ali za sada mi se čini verovatnijim da će odluku doneti Evropski savet, rekao Tanjugu šef mađarske diplomatije Janoš Martonji.
Zaključci sastanka šefova diplomatije EU o statusu kandidata za Srbiju su povoljni, izjavio je ministar za evropska pitanja Poljske Mikolaj Dovgelevič. Na konferenciji za novinare posle sastanka Saveta ministara EU, Dovgelevič je rekao da će odluka o kandidatiri Srbije biti doneta u petak 9. decembra na samitu šefova država i vlada zemalja Evropske unije.
Predsednik Srbije Boris Tadić izjavio je da je Srbija ispunila uslove da dobije status kandidata i da je to potpuno zaslužila, prenela je Pres služba predsednika Republike.
"Srbija je u izveštaju Evropske komisije ocenjena pozitivno kao država koja sprovodi duboke reforme, ključni je faktor stabilnosti i pomirenja u regionu, završila je saradnju sa Haškim tribunalom i postiže konkretna rešenja u dijalogu Beograda i Prištine vodeći računa o legitimnim interesima srpskog naroda i države na Kosovu i Metohiji", rekao je predsednik Srbije, navedeno je u saopštenju njegove Pres službe.
"Još uvek se međutim ne zna, uprkos svemu učinjenom, da li će Srbija dobiti status kandidata ili će on biti uslovljen za nas, Srbiju, na neprihvatljiv način i zbog toga sačekajmo 9. decembar, kada će Savet EU doneti konačnu odluku", poručio je predsednik Tadić.
"Srbija je ostvarila napredak u procesu evropskih integracija i ministri su dosta vremena posvetili raspravi o njenoj kandidatiri, pomirenju u regionu i dijalogu Beograda i Prištine", rekao je Dovgelevič na konferenciji za novinare.
Državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Nemačke Verner Hojer izjavio je ranije večeras da je Srbija na dobrom putu da dobije status kandidata.
Nemačka je tokom rasprave zatražila da Srbija, pre dobijanja statusa kandidata, "razjasni svoje odnose sa susedstvom", uz stav da EU ne može da se "zadovolji najmanjim mogućim koracima" koje su srpske vlasti preduzele da se smiri stanje na severu Kosova, prenosi Beta.
Predstavnici Nemačke podsetili su i na prošlonedeljne događaje, kada je povređeno više vojnika Kfora, uz ocenu da vlasti u Beogradu "mogu i treba više da učine".
Izvori agencije Beta navode i da nijedna članica nije stavila posebne primedbe na moguće određivanje datuma početka pregovora o članstvu s Crnom Gorom.
U nacrtu zaključaka u koji su novinari u Briselu imali uvid, navodi se da je Savet ministara primio k znanju povoljnu ocenu Evropske komisije i preporuku da se Srbiji odobri status kandidata, što će razmotriti lideri Unije u petak.
Zaključci "sa ogradom"
Na ovakav predloženi zaključak, koji bi značio da se Evropskom savetu prenosi stav da Srbiji treba dati status kandidata, "stavile su ograde dve delegacije", piše u nacrtu dokumenta, ali se ne navodi koje su to delegacije.
U nacrtu zaključaka se ukazuje i na to da bi predlog Evropskom savetu da odobre status kandidata Srbiji bio utemeljen i na "dosad ostvarenim naporima i uz razumevanje da će Srbija pokrenuti dijalog s Kosovom i u dobroj veri sprovesti dosadašnje dogovore" s Prištinom.
Evropska komisija predložila je 12. oktobra 2011. godine da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Uniju. Komisija je tada predložila da se pregovori o priključenju pokrenu čim Beograd postigne napredak u ispunjavanju ključnog kriterijuma, a to su dalji koraci u normalizaciji odnosa sa Prištinom, "u smislu uslova Procesa stabilizacije i priključenja".
Usled sukoba na barikadama i nepromenjene pozicije u dijalogu, nekolicina zemalja, a pre svih Nemačka, izrazila je prošle nedelje stav da bi Beograd morao da uradi više kako bi se stanje na severu Pokrajine normalizovalo.
Nemačka kancelarka Angela Merkel rekla je u petak, uoči postizanja dogovora sa Prištinom, da Srbija nije ispunila kriterijume za dobijanje statusa kandidata za članstvo u EU.
U međuvremenu, postignut je dogovor između delegacija Beograda i Prištine u Briselu o integrisanom upravljanju prelazima.
Da bi Srbija dobila status kandidata, neophodno je da o tome saglasnost postigne svih 27 članica EU.
Srbija i Evropska unija (hronologija)
Proces stabilizacije i pridruživanja formalno je započet u julu 2001. godine, kada je održan prvi sastanak Konsultativne radne grupe, koja je trebalo da pripremi Studiju izvodljivosti za Saveznu Republiku Jugoslaviju, kao uvod u pregovore za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju (SSP).
U februaru 2002. godine potpisivanjem Beogradskog sporazuma, SRJ pretvorena u Državnu zajednicu Srbije i Crne Gore, tako da je postalo jasno da SRJ neće pregovarati o SSP-u sa zvaničnicima EU.
Prvi značajniji korak u evropskim integracijama načinjen je oktobra 2003. kada je održan prvi sastanak Unapređenog stalnog dijaloga, kao zamena za Konsultativnu radnu grupu i te godine napravljene su pripreme za Studiju izvodljivosti.
Međutim, sredinom 2004. godine postaje jasno da neće biti uspostavljeno jedinstveno tržište SCG i da zbog toga zajednička država neće moći da vodi pregovare za ekonomski deo SSP-a kao jedna strana u dijalogu sa EU.
Zbog toga EU u decembru 2004. godine usvaja pristup "dvostrukog koloseka" po kome Crna Gora i Srbija zasebno pregovaraju o trgovinskom delu SSP-a, a SCG kao država jedinstveno pregovara o političkom delu SSP-a.
Rezultat tog pristupa je bio da je u aprilu 2005. godine SCG dobila pozitivnu ocenu u Izveštaju o spremnosti za pregovore o zaključivanju SSP-a sa EU, odnosno za Studiju izvodljivosti.
Već 10. oktobra usledio je početak pregovora EU i SCG o zaključenju SSP-a, a 26. oktobra potpisan je Ugovor o osnivanju Regionalne energetske zajednice jugoistočne Evrope, kojem je pristupila i SCG.
Međutim, zbog nedovoljne saradnje sa Haškim tribunalom, 3. maja 2006. godine otkazani su dalji pregovori sa SCG i nastao je zastoj koji je trajao do juna 2007. godine, a u međuvremenu, krajem maja 2006. godine, Crna Gora je na referendumu proglasila nezavisnost.
Istovremeno, 19. decembra 2006. godine, potpisan je Sporazum o slobodnoj trgovini u jugoistočnoj Evropi (Cefta), kojem je pristupila i Srbija.
Iako je bio zastoj u pregovorima o zaključenju SSP-a, predstavnici srpske vlade i Evropske komisije su 16. maja 2007. u Briselu parafirali Sporazume o viznim olakšicama i o readmisiji.
Mesec dana kasnije, 13. juna, nastavljeni su pregovori o zaključenju SSP-a između EU i Srbije, posle formiranja nove Vlade Srbije premijera Mirka Cvetkovića.
Nekoliko meseci kasnije, 7. novembra, u Briselu je parafiran SSP između EU i Srbije.
Njegovom potpisivanju protivile su se Holandija i Belgija zbog neispunjavanja pune saradnje Srbije sa Haškim tribunalom.
Posle dvoipogodišnjih pregovora, 29. aprila 2008. godine, komesar za proširenje EU Oli Ren i potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić potpisali su u Luksemburgu SSP između Unije i Srbije.
Posle potpisivanja u Luksemburgu, EU je donela odluku da ne primenjuje Prelazni trgovinski sporazum (koji je bio potpisan uz SSP), ali je 16. oktobra Srbija odlučila da počne jednostranu primenu Prelaznog trgovinskog sporazuma između Srbije i EU od 1. januara 2009. godine.
Savet EU je 30. novembra 2009. objavio je dokument o viznoj liberalizaciji za zemlje zapadnog Balkana, a već 19. decembra stupio je na snagu bezvizni režim sa EU.
Potom, 22. decembra 2009. godine, Srbija je zvanično podnela zahtev za prijem u članstvo EU.
Od 1. januara 2010. godine započeo je drugi talas liberalizacije uvoza iz EU, a šest meseci kasnije, 14. juna 2010. godine, Unija je usvojila odluku o početku ratifikacije SSP izmđu EU i Srbije, koji je 19. januara 2011. Evropski parlament ratifikovao u Strazburu.
Savet ministara spoljnih poslova zemalja članica EU doneo je 25. oktobra 2010. godine odluku da kandidaturu Srbije za članstvo u Uniji prosledi Evropskoj komisiji na razmatranje.
Evropski komesar za proširenje Štefan File je, zatim, 24. novembra 2010. godine, uručio Upitnik Evropske komisije predsedniku Vlade Srbije Mirku Cvetkoviću.
Premijer je, potom, 31. januara ove godine, predao Fileu odgovore na Upitnik, a nešto kasnije, 22. aprila, Srbija je poslala poslednji set odgovora na dodatna pitanja.
Srbija je uspunila poslednje obaveze prema Haškom tribunalu 26. maja hapšenjem generala Ratka Mladića, odnosno 20.jula, hapšenjem Gorana Hadžića.
U međuvremenu, došlo je do zaoštravanja situacije na severu Kosova, u kojoj je u više navrata, posebno nakon posete nemačke kancelarke Angele Merkel Beogradu, bilo novih uslovljavanja daljeg evropskog puta upravo rešenjem problema na Kosovu.
Vicepremijer Božidar Đelić je, polovinom avgusta, izjavio da je cilj Srbije da 12. oktobra dobije mišljenju Evropske komisijeo dodeljivanju statusa kandidata, dok su prognoze o datumu za početak neizvesne.
Evropska komisija predložila, 12. oktobra, da se Srbiji dodeli status kandidata za prijem u Uniju. Datum pregovora čim Beograd postigne napredak u normalizaciji odnosa sa Prištinom, rekao komesar za proširenje Štefan File. Premijer Cvetković izrazio zadovoljstvo mišljenjem Komisje.
Nemačka kancelarka Angela Merkel ocenila je 2. decembra da Srbija u ovom trenutku ne ispunjava uslove za status kandidata za EU i pozvala Vladu Srbije na promenu kursa.
