Izvor: Danas, 11.Sep.2014, 22:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odloženo širenje EU
U zemljama koje se nadaju članstvu u Evropskoj uniji, bilo da su tek kandidati, pregovaraju ili su „na začelju“, sa izvesnom dozom dramatike primljena je vest da u novoj Evropskoj komisiji, koju će predvoditi dugogodišnji premijer Luksemburga Žan-Klod Junker, neće biti komesara za proširenje.
U Srbiji, među našim takozvanim evroskepticima, odluka Junkera doživljena je kao još jedan znak da EU >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << diže ruke od proširenja, što onda upućuje da naša politička elita treba da se okrene prosperitetnom istoku, pre svega Rusiji.
Međutim, širenje EU ne dovodi se u pitanje, sa komesarom ili bez njega. A zapravo, nadležnog komesara će biti i dalje, samo što mu politika proširenja neće biti jedini resor kao do sada. Resor Johanesa Hana, austrijskog konzervativnog političara, zvaće se „evropska susedska politika i proširenje“. Han nije prinova u Briselu, do sada je bio komesar za regionalnu politiku.
Spajanje dva resora u EU odraz je realnosti, one koja je postala očigledna još sa „zamorom od proširenja“ posle prijema deset novih država članica 2004. i krahom „evropskog ustava“, koja se nastavila sa izbijanjem finansijske krize 2008. i koja je kulminirala sa krizom u Ukrajini koja je pred EU postavila nove/stare prioritete, pre svega u oblasti spoljne politike i bezbednosti.
Osim što EU ima svoje probleme, i države koje teže da se učlane imaju svoje, a toga su u „velikim“ evropskim prestonicama, koje se u vezi s proširenjem - i svim ostalim - najviše pitaju veoma svesni. Zato im se ne žuri sa širenjem.
Ili, kako je to u Briselu objašnjeno, sada prednost ima kvalitet, ne brzina. Konkretno, ako su 2007. Bugarska i Rumunija - pre svega iz geopolitičkih razloga - u EU primljene „na bonus“, uprkos očiglednim nerešenim unutrašnjim problemima, to za ostale pretendente, uključujući i Srbiju, više ne važi.
Za Srbiju taj sporiji tempo proširenja može biti i povoljna stvar zbog njenih specifičnih spoljnopolitičkih relacija. Što ne znači da treba imati iluzija da sa protokom vremena stavovi Srbije neće morati da postanu jasniji.
Proći će i tih pet godina. Da li bi bilo realno da neki pretendent - u smislu ispunjavanja uslova - pre 2019. ili 2020. uđe u EU? Teško. S druge strane, zapadnobalkanske zemlje nedavno su na samitu u Berlinu dobile sigurno najjaču evropsku podršku još od čuvenog samita u Solunu 2003.
