Izvor: B92, 05.Apr.2012, 18:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odbijenim azilantima zabrana ulaska
Beograd -- Švedske vlasti će od 1. maja moći da zabrane povratak u Švedsku osobama kojima je odbijen zahtev za azil ili boravišnu dozvolu.
Zabrana će se odnositi i na druge zemlje Šengenskog sporazuma.
U saopštenju, dostavljenom Euraktivu iz švedske ambasade u Beogradu, navodi se da će novi propisi, kojima se švedski usklađuju sa propisima EU, stupiti na snagu 1. maja, a da će zabrana ponovnog ulaska u Švedsku trajati najviše pet godina.
"Novi >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << propis odnosi se na sva lica čiji su zahtevi za dobijanje boravišne dozvole ili za dobijanje azila odbijeni u Švedskoj, i koja su primila rešenje o udaljavanju ili proterivanju, i treba da napuste teritoriju Šengena", navodi se u saopštenju.
U saopštenju se dodaje da se "u tom slučaju licu izdaje zabrana povratka u Švedsku ili u bilo koju drugu državu Šengena, koja može trajati do pet godina".
Švedski ambasador u Beogradu Krister Asp je rekao za Euraktiv da novi propisi nisu usmereni direktno na građane Srbije, već na sve one čiji zahevi za azil ili boravišnu dozvolu budu odbačeni.
On je potvrdio da će osobama čiji zahtev za azil bude odbačen biti određena zabrana povratka, a da će se o dužini zabrane, u rasponu od jedne do pet godina, odlučivati od slučaja do slučaja.
"Ali pošto odluka bude doneta, obavestićemo sve ostale šengenske zemlje i ta osoba neće moći da uđe u šengenski prostor dok traje zabrana", rekao je on.
Švedski ambasador je rekao da se novim propisima uskladila sa Direktivom EU o povratku iz 2008, ali i da je pitanje zabrane povratka postalo važno zbog priliva velikog broja osoba koje su neosnovano tražile azil u Švedskoj.
On je dodao da se broj zahteva građana Srbije za azil smanjuje u Švedskoj, ali da je samo u ovoj godini već primljeno više od 600 zahteva za azil iz Srbije.
Naglasio je da je u mnogim slučajevima reč o osobama koje ponovo pokušavaju da podnesu zahtev za azil.
"Mi smatramo to zloupotrebnom švedskog sistema azila i sada smo primenili ovu Direktivu. Ako ste se prijavili za azil ili boravišnu dozvolu a taj zahtev vam nije odobren, biće vam zabranjeno da uđete u Švedsku ili šengenski prostor na period od jedne do pet godina", rekao je on.
Asp je rekao da zloupotreba sistema azila dosta košta Švedsku i da švedske vlasti nisu spremne da dozvole da se to nastavi.
Nakon liberalizacije viznog režima sa EU u decembru 2009. drastično je povećan broj zahteva za azil iz Srbije, što je izazvalo zabrinutost više članica EU.
U najvećem broju slučajeva reč je o siromašnim građanima koji su azil tražili iz ekonomskih razloga, a najviše zahteva građani Srbije su podneli u Nemačkoj, Švedskoj, Belgiji i Luksemburgu.
Prema podacima evropskog statističkog zavoda Eurostat iz marta, građani Srbije su u 2011. podneli 13.900 zahteva za azil u EU, što je 3.800 manje nego u godini koja je prethodila.
Iako je došlo do izvesnog smanjenja, Srbija je u 2011. i dalje bila među vodećim zemljama po broju zahteva za azil - na petom mestu, sa udelom od pet odsto, što je za dva procentna poena manje nego u 2010.
