Izvor: Danas, 12.Feb.2015, 23:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Očekivane poruke
Poslanik Bundestaga i specijalni predstavnik nemačke vlade za predstojeće predsedavanje te države OEBS-u Gernot Erler poručio je na konferenciji „Beogradski dijalozi“ da se od Srbije u procesu evropske integracije očekuje da prihvati osnovne vrednosti EU, uključujući i spoljnopolitička načela, što znači da „nema prostora za neutralnost“.
Kako je istakao, ukoliko bi Srbija išla protiv takvih >> Pročitaj celu vest na sajtu Danas << vrednosti, nesumnjivo bi doprinela jačanju političkih snaga u Evropi koje žele da uspore dinamiku evropske integracija.
Govoreći o predsedavanju Srbije OEBS-u, on je naglasio da su poznate istorijske i kulturne veze koje Beograd ima sa Moskvom, kao i da „niko te veze ne kritikuje, niti dovodi u pitanje, već ih doživljava kao šansu u radu OEBS-a“. Erlerove poruke ne predstavljaju iznenađenje, već su u skladu sa dobro poznatim stavovima Berlina, koji održava kontinuitet u spoljnopolitičkom kursu. Nemački zvaničnik uputio je i pohvale srpskoj vladi, konstatujući da je unutrašnjopolitička agenda Beograda „impresivna“.
Erler ima istaknutu poziciju na političkoj sceni Nemačke. Poznavaoci ga smatraju jednim od najvećih stručnjaka za spoljnu politiku u Socijaldemokratskoj partiji, čiji je funkcioner. Prvi put je izabran za člana Bundestaga 1987. godine. U periodu od 1994. do 1998. bio je na čelu Komiteta za razoružanje i kontrolu naoružanja, a potom je postao zamenik šefa poslaničke grupe u Bundestagu i bio je zadužen za spoljnu politiku, odbranu, razvojnu politiku i ljudska prava. Od 2005. do 2009. bio je zamenik šefa nemačke diplomatije. U maju 2007. prilikom posete Beogradu izjavio je da predlog Martija Ahtisarija o statusu Kosova „nema razumnu alternativu“. Od januara 2014. poverenik je nemačke vlade za odnose sa Rusijom.
Rođen je 3. maja 1944. godine u gradu Majsenu. Diplomirao je istoriju, slovenske jezike i političke nauke na Slobodnom univerzitetu u Berlinu, a ispite za predavače položio je na Univerzitetu Albert Ludvig u Frajburgu. Od 1968. do 1969. radio je kao urednik i izdavač. Od 1980. do 1987. bio je zaposlen u izdavačkoj delatnosti. Dobitnik je Ordena za zasluge Savezne Republike Nemačke i ordena „Stara planina“, najvišeg priznanja koje dodeljuje Bugarska. Počasni je doktor Univerziteta za svetsku ekonomiju u Sofiji. Oženjen je i ima kćerku.
