Izvor: Kurir, 15.Mar.2011, 17:43 (ažurirano 02.Apr.2020.)
OPASNOST OD BOLNIČKIH INFEKCIJA
BEOGRAD - U zemljama Evropske unije svake godine oko tri miliona ljudi dobije neku bolničku infekciju, a 50.000 umre od posledica tih infekcija.
Kako prenosi RTS, zvanična statistika u Srbiji pokazuje da na svakih 100 pacijenata koji leže u bolnici, troje zaradi takvu infekciju. A posledice nekada mogu biti fatalne.
Doktor Slobodan Janković sa Medicinskog fakulteta u Kragujevcu navodi da intrahospitalne infekcije povećavaju mogućnost smrtnog ishoda lečenja. >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir <<
"Recimo, ako je pacijent imao šansu za smrtnost zbog primarnog oboljenja deset odsto, sada se to povećava na 30 do 40 procenata šansi od smrtnog ishoda", navodi doktor Janković.
Oni koji prežive moraju mnogo duže da ostanu u bolnicama, kako bi se oporavili. A to stvara dodatni pritisak na zdravstveni sistem.
"Ono što to je, takođe, važno je da je produžen i boravak pacijenata u bolnicama, neki podaci pokazuju 6,5 dana. To dovodi do povećanja bolničkih troškova i gubitka radnog vremena. Znači tu je i ekonomski faktor", ističe doktorka Aleksandra Jakšić iz Australije.
Međutim, bolničke infekcije nisu karakteristika samo naših bolnica, a ni rešenja tog problema nisu uvek skupa.
"Ljudi misle da je za uspešnu kontrolu bolničkih infekcija potrebno mnogo novca, ali to nije tačno. Mnogo se može postići i dobrom higijenom ruku i edukacijom svih zaposlenih", poručuje švajcarski doktor Stefan Habort.
Doktora Beri Kuks iz Engleske ističe da je dužnost svih lekara i medicinskih sestara da zaštite svoje pacijente od mikroorganizama.
"Pravilnom upotrebom antibiotika u lečenju, odnosno, upotrebom u pravo vreme i u pravim dozama, smanjuje se mogućnost da mikroorganizmi postanu otporni", poručuje doktora Kuks.
Najviše bolničkih infekcija javlja se na odeljenjima intenzivne nege, urologije i hirurgije.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
