Izvor: RTS, 26.Jun.2012, 18:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi plan za spas evra
Brisel će imati mnogo veća ovlašćenja nad nacionalnim budžetskim politikama ukoliko prođe novi plan za spas evra, koji su predstavili najviši zvaničnici EU.
Zvaničnici Evropske unije predstavili su plan za spasavanje evrozone prema kome bi Brisel imao mnogo veća ovlašćenja nad nacionalnim budžetskim politikama.
Plan, koji je objavljen na vebsajtu Evropskog saveta, sastavili su predsednici >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << Saveta Herman van Rompej, Evropske komisije Žoze Manuel Barozo, Evrogrupe Žan-Klod Junker i Evropske centralne banke Mario Dragi.
"Veće udruživanje u donošenju odluka o budžetu i efikasni mehanizmi za sprečavanje i ispravljane neodrživih fiskalnih politika u svakoj državi članici od suštinske je važnosti", navodi se u izveštaju koji će biti razmatran na samitu EU u četvrtak i petak.
Time bi, dodaje se u izveštaju, gornje granice za godišnji budžetski deficit i javni dug pojedinačnih članica mogle da bude zajednički dogovarane. Ako zemlja ne bi poštovala budžetska pravila, mogle bi da se zahtevaju promene na nivou evrozone.
Planom je predviđeno i stvaranje bankarske unije sa jednim centrom vlasti koji bi obezbeđivao bankarske depozite i imao ovlašćenja da zatvori ili direktno dokapitalizuje banke, uz pomoć evropskog fonda za zajmove. Otvaranje kancelarije za evropske finansije koja bi kontrolisala centralni budžet i nadgledala nacionalne budžete takođe je deo plana.
Barozo je rekao da nepreduzimanje nikakvih mera nije opcija i da je "veliki skok napred sada neophodan". On je istakao da plan predstavlja "odlučujući momenat za evropsku integraciju", preneo je Bi-Bi-Si. Vodeći princip je, prema njegovim rečima, da "veća solidarnost i veća odgovornost moraju da idu zajedno".
Van Rompej je ponudio da napravi "posebnu i vremenski ograničen plan za postizanje prave ekonomske i monetarne unije".
Predlog izgleda ima za cilj da ohrabri Nemačku da prihvati veću fiskalnu integraciju, kao što su zajedničke evroobveznice, koje smanjuju rizik da pojedinačne zemlje traže zajam, prenose AP.
Mnoge vlade izvan evrozone pozivale su na izdavanje evroobveznica, koje bi omogućile zemljama koje nisu u situaciji da pozajme novac po komercijalnim uslovima da to učine po niskim kamatnim stopama.
Nemačka se, međutim, protivi toj ideji, jer bi države mogle da dobiju jeftinije zajmove, a ona bi mogla da bude izložena većim troškovima, osim u slučaju veće fiskalne unije i evropske kontrole nacionalnih budžeta.
