Izvor: BKTV News, 21.Okt.2013, 14:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Novi EU uslov: Uvoz GMO u Srbiju
Srbija je još uvek otvoreni protivnik uvoza i gajenja genetski modifikovanih organizama (GMO). Ali tako neće biti još dugo. Sve su veći pritisci iz EU i drugih međunarodnih struktura da se prekine sa tom praksom. Ukoliko Srbija želi u Svetsku trgovinsku organizaciju (STO) u obavezi je da „liberalizuje“ gajenje i uvoz GMO. Od Srbije se traži da što pre izmeni zakone o GMO. Procene su da po osnovu nabavke genetski modifikovanog semena i razlike u ceni između genetski modifikovanih >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << i genetski nemodifikovanih komercijalnih proizvoda Srbija bi godišnje izgubila pola milijarde evra. GMO strategija sve više osvaja EU, jer je i ona imala spor sa izvoznicima iz SAD, ali do rešenja je došlo na taj nači što su SAD uspešno izvršile pritisak na EU, i tako je GMO postao deo evropske politike.
Izvesno je da će Srbija morati da napravi ustupak GMO proizvođačima radi svog statusa u STO i odnosima sa EK, jer će ova stavka biti bitna za pozicioniranje Srbije ka EU. Srbija na ovaj način ulazi u novu politiku agrara, uz veliki rizik uništavanja sopstvenih resursa zdrave i kontrlisane hrane i proizvoda. GMO koncept je bitan za velike države i nacije koje ne mogu da zadovolje svoje protrebe u hrani, već popunjavaju prehranu stanovništva putem GMO. Srbija je u stanju da zadovolji potrebe stanovništva sopstvenim resursima, ali to ne neznači da je u prilici da se odupre pritiscima koji dolazi iz EZ i STO, tako da će teško bi5i da Srbija odbije preporuke Evropske komisije o promeni zakona o GMO. Dakle ono što je početkom 21. Veka otpočela bivša ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković, sada će biti jedan od uslova za ulazak Srbije u EU.
Godinama već se u Srbiji na nekoliko hiljada hektara uzgaja genetski modifikovana (GMO) soja, uprkos zakonu iz 2009. koji izričito zabranjuje sađenje takvih biljaka i promet proizvoda za stočnu i ljudsku ishranu. Zanimljivo je da ne postoje podaci o količini uvezene GMO soje iz SAD, Brazila, Argentine i drugih zemalja, a sve je više proizvoda koji nisu označeni da sadrže sirovine od GMO.
„Interes Srbije je da zadrži organski zdravu hranu, ali ne sme da zanemari da je jedan od uslova za prijem u STO da prihvati upotrebu genetski modifikovane hrane“, kaže predsednik MK Grupe Miodrag Kostić i dodaje da je „Srbija ‘mala’ zemlja sa 4,2 miliona hektara obradive površine i da bi trebalo da sačuva kvalitet koji ima“.
I umeso zaključka: Države u kojima je obavezna oznaka proizvoda sa GMO su EU, Japan, Australija, Novi Zeland, Koreja, Švajcarska…; Države u kojima ne postoji obaveza da se označi GMO su SAD, Kanada, Argentina, Brazil; Proizvodi za koje se najviše sumnja da su GMO porekla su soja, kukuruz, krompir, paradajz, luk, pasulj; Najveći proizvođači GM hrane su SAD, Argentina, Kanada, Brazil i Kina.
Tomislav Kresović
Tweet
