Izvor: Blic, 09.Nov.2010, 21:25 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove mogućnosti za Srbiju
Pre deset godina održan je istorijski samit Evropske unije i zemalja zapadnog Balkana u Zagrebu. To je bio odgovor na važne događaje koji su se odigrali oktobra 2000, kada su građani Srbije odlučno postupili i promenili smer u kojem se kretala njihova zemlja. Evropski lideri stavili su jasno do znanja da je budućnost svih zemalja u regionu u Evropskoj uniji. Evropska unija je od tada više puta ponovila da je evropska perspektiva zapadnog Balkana njeno čvrsto opredeljenje, a poslednji >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << put je to učinila juna 2010. na ministarskom sastanku EU i zapadnog Balkana u Sarajevu.
Još od oktobra 2000, Evropska unija pomaže Srbiji da transformiše privredu i društvo i pripremi se za bolju integraciju u Evropu. Tokom poslednjih deset godina, samo Evropska unija je Srbiji dala dve milijarde evra u vidu bespovratne pomoći i pet milijardi u kreditima (a još sredstava dale su države članice pojedinačno). Novac je uložen u rekonstrukciju, stabilizaciju i ublažavanje pada ekonomskih aktivnosti i u početak sprovođenja velikog paketa temeljnih reformi u svim sektorima. Iznad svega, ova ogromna finansijska pomoć bila je namenjena građanima Srbije.
Tokom prošle godine preduzeli smo važne korake ka približavanju Srbije Evropskoj uniji. Liberalizacija viznog režima krajem 2009. veliki je uspeh od kojeg građani imaju direktnu korist. Pored toga, Srbija je zvanično podnela zahtev za članstvo u EU. Savet je 25. oktobra tražio od Komisije da pripremi mišljenje o zahtevu Srbije za članstvo. Zajednička rezolucija Evropske unije i Srbije na Generalnoj skupštini UN otvorila je nove mogućnosti za dijalog Beograda i Prištine. Ovo je mogućnost da se okrene novi list u istoriji i krene iz početka u pravom evropskom duhu, s fokusom na krajnje odredište i za jedne i za druge: na Evropsku uniju.
Kada će Srbija stići do ovog odredišta, zavisi isključivo od nje same. Ključ je u odlučnom nastavku reformi. Izveštaj o napretku koji je objavljen juče, srpskoj vladi poslužiće kao mapa puta po kojoj će usmeriti svoje aktivnosti i izgraditi konsenzus o mnogim ključnim pitanjima kako bi nastavila da unapređuje svoje evropske izglede.
Niko se neće iznenaditi što smatram da glavni prioritet mora da ostane saradnja s Haškim tribunalom i uspešno pronalaženje i hapšenje dvojice begunaca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića. Ovo nije samo međunarodna obaveza, već osnovni korak ka pomirenju kako u samoj Srbiji, tako i u regionu. Ja nimalo ne sumnjam u posvećenost vlasti ovom cilju. Sada svi od njih očekujemo da ulože poslednji napor i privedu ovu dvojicu optuženika pravdi.
Drugi prioriteti obuhvataju vladavinu prava i reformu pravosuđa, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala i nezavisnost regulatornih organa. Dosta je toga već učinjeno i mora se nastaviti. Borba protiv organizovanog kriminala i korupcije treba da se nastavi udvostručenim intenzitetom. U ovim nastojanjima ne treba štedeti truda. Nepristrasno i efikasno sudstvo preduslov je za funkcionisanje demokratije. To je vitalan činilac koji građane Srbije treba da uveri u pouzdanost sudskog sistema u njihovoj zemlji. Što se tiče pouzdanosti političkog sistema, siguran sam da u Srbiji žele da se reše pitanja izbornog zakonodavstva i finansiranja političkih stranaka. Takođe treba razjasniti prava svojine i tako otkloniti veliku prepreku za investitore.
Pošto sam iskusio proces proširenja u svojoj zemlji, ne mogu dovoljno da naglasim da se tekuće reforme sprovode za dobrobit građana Srbije, a ne zbog pristupanja EU. Sve ovo doprinosi ekonomskom oporavku i obezbeđuje pravu, opipljivu korist za srpsko društvo. Tako će se Srbija istovremeno vratiti i u središte evropskog projekta.
Proširenja 2004. i 2007. godine mnogo su doprinela ujedinjenju evropskog kontinenta kako u političkom, tako i u ekonomskom smislu. Ali, po meni, ovaj projekat ne treba zaključiti pre nego što se Evropskoj uniji ne pridruži Srbija, ali i region zapadnog Balkana u celini.
