Izvor: Vostok.rs, 04.Jun.2013, 09:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nove daske u plotu Šengenlanda
04.06.2013. -
Nedavno je bila usvojena odluka o promeni pravila uvođenja granične kontrole unutar Šengenske zone. Ona je rezultat sporazuma, postignutog prema rezultatima pregovora među predstavnika Evrokomisije, Evroparlamenta i Saveta EU u Briselu. «Rampe se vraćaju», «Zatvaranje granica kao poslednje sredstvo», «Princip slobode kretanja postepeno gubi smisao» – tavkim i sličnim izrazima evropski mediji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << reaguju na taj događaj. Komentar posmatrača Olega Severgina.
Odmah preciziramo da je «promena pravila» usmerena u pravcu strože granične kontrole. Kako objašnjavaju eksperti, države Šengenske zone su u praksi uvek imali pravo privremenog uvođenja kontrole na svojim granicama. To se dopuštalo u slučaju terorističke opasnosti ili radi osiguranja bezbednosti krupnih međunarodnih akcija. Zemlje-učesnice Šengenskog sporazuma više puta su koristile takvu meru – doduše, samo za nekoliko dana. To se činilo, između ostalog, prilikom održavanja fudbalskih šampionata ili krupnih samita.
Nova pravila u određenoj meri povećavaju punomoćja država. Sada one stiču pravo da uvode vanrednu kontrolu na svojim granicama u roku do 6 meseci, ali samo u slučaju ugrožavanja unutrašnje bezbednosti ili nekih značajnih događaja. Rampa na granicama može da se spusti, ako u zemlju iz nekih razloga počnu masovno da stižu ilegalni migranti, koje nije uspelo zaustaviti na spoljnim granicama EU.
Kako preciziraju eksperti, još je 2012. godine Savet EU odredio normu, sličnu današnjoj. Međutim, ona je bila blokirana od strane Evroparlamenta. Danas su poslanici ukinuli svoja obrazloženja. Kako se govori u usklađenom nedavno dokumentu, odluku o uvođenju kontrole države Šengenske zone će usvajati samostalno, pa tek kasnije obrazložiti je pred Evrokomisijom. Zanimljivo je da Evroparlament, koji je takođe pretendovao na pravo učešća u usvajanju takvih odluka, konačno je bio primoran da odustane od tih pretenzija.
Novi dogovori moraju da budu potvrđeni na plenarnoj sednici Evroparlamenta, koja će biti održana u Strasburu od 11. do 13. juna. Većina eksperata smatra to običnom formalnošću. Međutim, kritike briselskih pregovarača već su počele. Pre svega, od strane pobornika neprikosnovenosti najtemeljitijeg, prema njihovom ubeđenju, prava građana jedinstvene Evrope – prava na slobodu kretanja. Naročito su oštro kritikovali amandmane na postojeće zakonodavstvo predstavnici stranke «Zelenih». Kako je izjavila, naprimer, ekspert frakcije te stranke u Evroparlamentu po pitanjima migracione politike i granične kontrole, predstavica Nemačke Franciska Keler, Evroparlament, prema njenom izrazu, doživeo je fijasko, kada se tako bedno pokazao u borbi za jedno od najvažnijih dostignuća EU. Poslanici, rezimirala je Keler, omogućili su zemljama-članicama EU ustvari, «da zaprete sekirom Šengenu». Njena koleginica po stranci i Evroparlamentu Rebeka Harms (kopredsednik frakcije «Zelenih», smatra da zatvaranjem granica problem migracije ne može biti rešen)
Svi problemi se ne rešavaju odmah, – rekla je ona u radiointervjuu. – Neće biti bolje ako norme Šengena budu odbačene, te će na granicama ponovo tražiti pasoše. Ti problemi mogu biti rešeni samo opšteevropskim naporima prema politici zemalja, gde oni nastaju.
Šef odelenja evrointegracije Instituta svetske ekonomije i međunarodnih odnosa Sergej Utkin ne smatra privremeno jačanje kontrole na granicama napadom na Šengen.
- Ako se pažljivo pogledaju zaključke EU povodom Šengenske zone, svuda se ističe da je samo u krajnjem slučaju moguće pribegavati nekim ograničenjima i da ona moraju da imaju privremeni karakter. Nažalost, te napomene u štampi nestaju, ostaju samo naslovi poput «Šengen se raspada» itd. To su samo novinarska preuveličavanja.
Međutim, neće li podeliti skoro 400 milionav stanovnika zemalja «Šengenlanda», kako ponekad zovu taj prostor, nove rampe? Hoće li one pomoći da se otarasi nezvanih gostiju? Odgovora za sada nema.
Oleg Severgin,
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
