Izvor: RTS, 04.Feb.2011, 13:24   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nova strategija EU u dužničkoj krizi

Iako pritisak na vlade zemalja članica EU da stave pod kontrolu dužničku krizu ne jenjava, tenzije oko sudbine zajedničke valute evra slabe, jer je sve izvesnije da će se Unija izboriti sa krizom.

Panika oko sudbine evra i najslabijih država među 17 članica evropske monetarne unije popustila je na finansijskim tržištima. Ali, pritisak na vlade EU da konačno zauzdaju dužničku krizu nikad nije bio veći.

Ulagači su mirniji zato što su pažnju >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << usmerili na "sveobuhvatni paket" mera koji će, kako obećavaju zvaničnici EU, razvejati svaku sumnju u sposobnost bloka da se ponese i sa najtežim šokovima.

Analitičari kažu da tržište sa sve više optimizma gleda na ishod krize pred današnji skup lidera EU koji treba da odmere šta sve tačno mora da se nađe u "sveobuhvatnom paketu."

Paket, kažu analitičari, takođe traži rešenja za slabije države evrozone, a ne može biti isključena čak i eventualna objava nemogućnosti ispunjavanja dužničkih obaveza.

Konačne odluke se ne očekuju pre novog samita krajem marta, kažu diplomate u Briselu, ali današnje okupljanje na vrhu - najavljeno kao rasprava o energiji i inovacijama - daće evropskim vođama priliku da uporede i suprotstave različite ideje.

"Ovo je ključni trenutak," rekao je predstavnik francuske vlade naglasivši da sumnje koje su postojale oko solidarnosti po pitanju evra i evrozone nestaju.

Fond za evropsku stabilnost garant oporavka

Ponuda za paket je bogata. Evropska komisija je stala iza predloga jačanja ovlašćenja Evropskog fonda za finansijsku stabilnost (EFST), u okviru regionalnog paketa za spasavanje u iznosu od 750 milijardi dolara.

Fondu bi bilo dozvoljeno da na otvorenom tržišu kupuje hartije od vrednosti država u nevolji. Time bi se stabilizovale cena državnih obveznica i troškovi pozajmljivanja, zemlje bi se snabdele kratkoročnim kreditima ili bi im se čak pozajmio novac da otkupe sopstvene obveznice.

Da bi to učinio, EFST će morati da ima više novca. Evropska komisija je već zatražila od država da podignu stvarnu mogućnost pozajmljivanja na 440 milijardi evra koliko je u početku najavljeno.

Fond može da pozjami samo oko 250 milijardi evra zbog raznih stavki koje se traže da bi se obveznice EFST učinile primaljivim za ulagače.

Uz to, traži se smanjenje kamate koju moraju da plaćaju Grčka i Irska za zajmove koje su uzeli.

Nove mere, ako budu donete, biće radikalni zaokret u evropskoj kriznoj strategiji koja se do sada okretala oko ponude skupih zajmova za spasavanje zemlja na rubu bankrotstva u zamenu za bolne budžetske rezove i ekonomske izmene.

Nastavak na RTS...