Izvor: Politika, 17.Dec.2012, 13:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova radna mesta zaustavljaju emigrante
SR Nemačka je oduvek bila privlačna za imigrante, prvenstveno zbog svoje socijalno-ekonomske klime
Povodom nedavnih tvrdnji o povećanom prilivu tražilaca azila iz Republike Srbije u pojedinim zemljama EU najuputnije je konsultovati raspoložive statističke podatke: najveći broj tražilaca azila naših državljana je u SR Nemačkoj. U prošloj godini bilo ih je 6.990, a do oktobra ove godine 4.181. Na drugom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << mestu je Švedska, sa 2.699 u 2011. i 2.326 do 10. oktobra ove godine. U Švajcarskoj je lane registrovano 1.217, a do avgusta ove godine – 965 tražilaca azila. Sledeća po broju je Belgija sa 1.109 u 2011. godini i sa 514 do novembra ove godine. U ostalim zemljama članicama EU ove brojke su daleko manje ili azilanata gotovo i da nema.
SR Nemačka je i u prethodnim decenijama bila privlačna za imigrante, prvenstveno zbog svoje socijalno-ekonomske klime, što se pokazalo i u slučajevima „lažnih“ azilanata iz Srbije. Jer, finansijska davanja tražiocima azila u Nemačkoj su, u odnosu na ostale članice EU, najveća – iznose 336 evra mesečno po osobi, od čega se 130 isplaćuje u gotovini, a dodatnih 260 evra ostalim članovima porodice. Osim toga, obezbeđuje im se kvalitetan smeštaj i pruža neophodna pravna i humanitarna pomoć. Porast broja zahteva za azil može se pravdati i dužinom perioda u kome se odlučuje o statusu tražioca koji u SR Nemačkoj iznosi 90 dana.
U Švajcarskoj odnedavno beleže smanjenje broja tražilaca azila, s obzirom na zakonske izmene koje omogućavaju brže rešavanje njihovog statusa. I Belgija je skratila rokove razmatranja zahteva, ali i socijalna davanja ovoj kategoriji lica, i zato je evidentirano smanjenje broja azilanata. Mi očekujemo da to učini i Nemačka, međutim, treba imati u vidu da se visina socijalno-ekonomskih davanja i rokovi razmatranja zahteva za azil regulišu na nivou savezne države, tako da bi sve eventualne izmene ovih odredbi zahtevale dugotrajnu i komplikovanu proceduru.
Zemlje EU su svesne da tražiocima azila iz Republike Srbije nisu ugrožena ljudska i nacionalna prava, već da se radi o siromašnim kategorijama stanovništva. U 99,99 odsto slučajeva radi se o ekonomsko-socijalnim, a ne politički motivisanim zahtevima. Dovoljno je istaći podatak da je među tražiocima azila iz naše zemlje udeo romske populacije iznad 95 procenata, ali i da se povećava broj pripadnika bošnjačke i albanske nacionalnosti iz najsiromašnijih regiona Srbije. Međutim, i Romi iz drugih zemalja se pojavljuju kao tražioci azila, tako da ovo nije problem sa kojim se susreće samo Srbija. I Rumunija kao članica EU ima problem s romskim iseljenicima, ali je uspela da se u okviru unije izbori za prihvatanje stava da su ,,Romi evropski problem“ te da bi ,,sve zemlje EU trebalo zajednički da sprovode aktivnosti na njihovoj socijalno-kulturnoj emancipaciji“. Ovim, naravno, ne negiram našu obavezu da još aktivnije radimo na uključivanju Roma u sve društvene tokove, pre svega kroz procese obrazovanja i stvaranjem mogućnosti za njihovo brže zapošljavanje. Zato u dijalogu s predstavnicima nadležnih institucija zemalja EU neprestano ističemo značaj dugoročnijeg rešavanja problema socijalno-ekonomskog položaja potencijalnih azilanata u samoj Srbiji. Iz tih razloga i govorimo o potrebi većeg investiranja i otvaranja novih radnih mesta u siromašnijim delovima naše zemlje, ali smo svesni i činjenice da mi kao država ne možemo da utičemo na strane privatne investitore i njihovu odluku gde će ulagati svoja sredstva.
Šani Dermaku*
*Pomoćnik ministra spoljnih poslova Republike Srbije
Sutra: Argument sigurne treće zemlje
objavljeno: 17.12.2012.
