Izvor: Glas javnosti, Tanjug, 19.Jun.2010, 07:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nova ljubljanska banka koči put u EU
LJUBLJANA - Slovenija je postavila novi uslov za ulazak Hrvatske u EU, nedugo pošto je otklonjena do sada najveća prepreka - dogovor o prepuštanju međunarodnoj arbitraži da reši granični spor dve zemlje. Slovenački ministar spoljnih poslova Samuel Žbogar izjavio je za Rojters da Hrvatska neće moći da zaključi razgovore o pristupanju Uniji dok ne otvori svoje finansijsko tržište najvećoj slovenačkoj banci - Novoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << ljubljanskoj banci.
"U skladu sa uslovima za zaključivanje poglavlja pregovora... o slobodnom protoku kapitala, Slovenija očekuje da Hrvatska neće onemogućiti Novoj ljubljanskoj banci da uđe na hrvatsko finansijsko tržište", rekao je Žbogar u intervjuu. Ukoliko Hrvatska to ne učini, objasnio je Žbogar, to znači da ona diskriminiše jednu od država članica i ne sledi pravne zakone EU.
Hrvatska se nada da će početkom 2011. godine zaključiti pregovore o pristupanju, podeljene u 35 poglavlja koje je započela 2005. godine, i da će 2012. godine ući u Uniju. Međutim, da bi jedno poglavlje pristupnih pregovora moglo da se zatvori svih 27 članica EU mora da se slože sa tim. Kada su sva poglavlja zaključena i novi član spreman za prihvatanje, potrebno je opet da svih 27 članica ratifikuju sporazum o članstvu ili nema ništa od toga.
Slovenija je tako tokom skoro cele prošle godine blokirala pregovore o pristupanju Hrvatske zbog graničnog spora. Pregovori su nastavljeni tek pošto su obe zemlje pristale da se to pitanje reši međunarodnom arbitražom. Međunarodni arbitri će se, međutim, pozabaviti tim pitanjem tek kada sva poglavlja pristupnih pregovora budu zatvorena.
Hrvatska centralna banka je rekla da neće dati saglasnost Novoj ljubljanskoj banci da kupi neku banku ili da otvori filijalu u Hrvatskoj zbog nerešenog spora sa Ljubljanskom bankom iz koje je nastala Nova ljubljanska banka. Zagreb tvrdi da Ljubljanska banka treba hrvatskim građanima da isplati 172 miliona evra, na ime njihovih uloga koji su ostali u toj banci nakon raspada bivše Jugoslavije 1991. godine.
Ljubljana smatra da ta isplata treba da bude rešena u okviru pregovora o nasleđivanju koji se vode između svih bivših jugoslovenskih republika, a kojima rukovodi Banka za međunarodna poravnjanja sa sedištem u Bazelu.
