Izvor: Politika, 22.Jun.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nikada protiv nacionalnih interesa
Ukrajina, jednako kao i Srbija, nastoji da postane deo Evropske unije. Putevi su nam različiti, ali u mnogo čemu i komplementarni
Nedavna poseta predsednika Ukrajine Viktora Janukoviča Beogradu ocenjena je kao – strateška. Ne samo stoga što su naše dve zemlje i do sada bile privredno upućene jedna na drugu, nego pre svega stoga što se tokom razgovora dveju delegacija pokazalo da postoji još dosta prostora za širenje međusobne saradnje.
Poznavaoci >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << su, pri tome, podsetili na vreme kada je robna razmena između Ukrajine, kao tadašnje sovjetske republike, i Srbije, kao članice SFR Jugoslavije, bila daleko plodonosnija nego što je to danas slučaj.
O dometima posete Janukoviča Beogradu, o tome šta spaja dve zemlje, u čemu je komplementarnost naših privreda, kako se Kijev i Beograd snalaze na putu ka članstvu u Evropskoj uniji i gde su otvoreni novi putevi za saradnju, razgovarali smo sa ambasadorom Republike Ukrajine u Srbiji, ekselencijom Viktorom Nedopasom.Mogućnosti za saradnjunaših dveju država su velike: od rudarstva, mašinske industrije, građevinarstva, pa do poljoprivrede. Koliko su ukrajinske kompanije zainteresovane da dođu da rade u Srbiji? A šta bi srpske kompanije mogle da rade u vašoj zemlji?
Tačno, poseta predsednika Ukrajine – bio je to u istoriji ukrajinsko-srpskih odnosa prvi zvaničan dolazak šefa naše države Srbiji –moramo da naglasimo, dala je novi podsticaj dvostranim odnosima u političkoj, trgovinsko-ekonomskoj, kulturno-humanitarnoj oblasti i omogućila opstanak visoke dinamike političkog dijaloga s Republikom Srbijom.
U vreme otvaranja ukrajinsko-srpskog biznis foruma, predsednik Ukrajine je potvrdio da je Srbija za Ukrajinu ključna država na Balkanu kada je reč o ekonomskim odnosima. Takođe, predsednik Janukovič je naglasio da je u ovoj godini najvažniji zadatak prevazilaženje negativnih tendencija u smislu smanjenja robne razmene, a u tom smislu i robe koja spada u visoku cenovnu kategoriju.
Predsednik Ukrajine je, takođe, istakao neophodnost zajedničkih napora preduzetnika obe zemlje u oblastima poput: energetike, mašinogradnje, rudarstva, metalurgije, hemijske i prehrambene industrije, transporta, izgradnje, kao i zajednički izlazak ukrajinskih i srpskih preduzeća na treća tržišta s ciljem realizacije perspektivnih ekonomskih projekata.
Dodao bih i da je predsedavajući Trgovinsko-privredne komore Ukrajine, gospodin Čižov, u svom nastupu na biznis-forumu govorio o dogovorima postignutim sa srpskom stranom o jačanju razmene informacija ekonomskog karaktera, pojednostavljivanju procedure sertifikacije i legalizacije srpske robe u Ukrajini i obratno.
Jedan od velikih problema Srbije je nedostatak stranih investicija. Da li, u tom smislu, možemo da očekujemo veću aktivnost ukrajinskih investitora?
Prema stavu predsednika, uvećanje pokazatelja međusobne trgovine i realizacija značajnih potencijala dvostranih odnosa omogućili bi uvođenje zone slobodne trgovine između naših država, uz uključivanje novih formi saradnje, kao što je razvoj državno-privatnog partnerstva, preciziranje zakonodavnih normi za uvođenje preduzetničke delatnosti, redovno odvijanje zajedničkih ekonomskih foruma, podrške srednjem i malom biznisu, uklanjanje administrativnih barijera koje ometaju ekonomsku saradnju i zajedničko delovanje kompanija iz naših zemalja.
Takođe, ukrajinska strana je potvrdila zainteresovanost za obnavljanje rada „Železare Smederevo” i naglasila spremnost i mogućnost da ovaj kombinat snabdeva kvalitetnim sirovinama.
Ukrajina, jednako kao i Srbija, nastoji da postane punopravna članica Evropske unije. Interesantno je, međutim, da se i pred Kijev i pred Beograd postavljaju određeni uslovi koji nisu važili za države koje su do sada primane u EU. Da li, po vama, to znači da se nešto promenilo u samoj EU ili da su se u poslednje vreme pojavile i druge mogućnosti međunarodnih asocijacija? Ovde, pre svega, u vidu imam Carinsku uniju koju, za sada, čine Rusija, Belorusija i Kazahstan?
Kada je reč o Carinskoj uniji, po ukrajinskom zakonodavstvu naš prioritet su evrointegracije, što je i stav većine naših građana. Podvukao bih da je Kijev koncentrisan na pronalaženje takvog oblika s Carinskom unijom, prema formuli 3+1 (Rusija, Belorusija, Kazahstan + Ukrajina), kako bi se očuvala i učvrstila mogućnost izvoza ukrajinskih proizvoda na to ogromno i važno tržište.
Kada je reč o evrointegracijama, tokom susreta ukrajinskog i srpskog predsednika, naglašeno je da nas sjedinjuje zajednički cilj – strateški kurs ka evropskim integracijama i da je zajednički cilj obe zemlje dobijanje punopravnog članstva u EU. S tim u vezi, dvojica šefova država istakli su važnost sadašnjih etapa: za Ukrajinu to je potpisivanje dogovora o asocijaciji između Ukrajine i EU, a za Srbiju – dobijanje datuma za početak pregovora.
Stiče se utisak da EU okleva u zbližavanju sa Ukrajinom i zbog toga što je reč o drugoj po veličini državi u Evropi, s bezmalo 50 miliona stanovnika, i koja sigurno ne bi mogla u tom savezu da igra sporednu ulogu.
Mi polazimo sa stanovišta da zbližavanje Ukrajine i EU odgovara interesima obe strane, i po ekonomskim i po političkim parametrima.
Nadam se da će ta zainteresovanost dobiti potvrdu tokom samita Istočnog partnerstva u Viljnusu, novembra ove godine.
Danas su napori Ukrajine za evrointegracijama koncentrisana na pitanja postizanja dogovora o asocijaciji između Ukrajine i EU, što će se razmatrati i kroz stvaranje dublje i sveobuhvatnije zone slobodne trgovine, ispunjenje plana delovanja po liberalizaciji viznog režima EU u odnosu na Ukrajinu, realizaciju sistemskih reformi unutar naše države...
Da li postoje precizni podaci o tome koliko su građani Ukrajine zaista zainteresovani za članstvo u EU ili CU? Vidimo da je opozicija veoma burno reagovala na potpisivanje dokumenta s Rusijom, Belorusijom i Kazahstanom.
Prema rezultatima ispitivanja javnog mnjenja fonda Demokratske inicijative i Centra Razumkova, 48,4 odsto građana Ukrajine podržava integraciju sa EU. Istovremeno, 40,3 procenta su naklonjeni ulasku Ukrajine u Carinsku uniju. Prilikom sličnog ispitivanja u avgustu 2012, evrointegracije je podržalo 42,1, a ulazak u Carinsku uniju 46,4 odsto ispitanih. Krajem maja ove godine Ukrajina je potpisala s Carinskom unijom Memorandum o jačanju saradnje što podrazumeva i mogućnost da dobijemo status posmatrača u Evroazijskom savezu 1. januara 2015. Reakcija opozicije za sada se svodi na izjave o nezakonitosti tog dokumenta i traženje da se javno publikuje njegov tekst. Tu je i predlog lidera opozicione partije Batkivština Arsenija Jacenjuka da se unesu izmene u zakon o osnovama spoljne i unutrašnje politike, u smislu zabrane učestvovanja Ukrajine u Carinskoj uniji i drugim nadnacionalnim grupacijama, kako bi se izbegle protivrečnosti u procesu evrointegracija.
Nedavno je iz EU u Kijev stigao zahtev da se razjasne ukrajinski potezi koji se tiču njene saradnje, pa i mogućeg pridruživanja CU, doduše, za početak samo u funkciji posmatrača. Da li u ovakvoj reakciji EU vidite nezadovoljstvo zbližavanjem vaše zemlje i CU?
Status posmatrača Ukrajine u Carinskoj uniji ništa ne menja u procesu integracije Ukrajine u EU. Do sada su parafirani Dogovor o stvaranju zone slobodne trgovine između Ukrajine i EU i taj proces je u opštim crtama okončan. Buduća zona slobodne trgovine između Ukrajine i EU ne zahteva ponovno razmatranje postojećih dogovora o slobodnoj trgovini Ukrajine s drugim državama. Ukrajina može istovremeno da bude u zoni slobodne trgovine i s Rusijom i sa EU, kao i da stvara nove slobodne zone.
Da li činjenica što, prema nedavno potpisanom Sporazumu sa EU, Ukrajina ne sme da sklapa ugovore sa zemljama ili organizacijama van te unije, a koji bi mogli da idu na štetu njenim članicama, na neki način, ograničava suverenitet vaše zemlje, jer onda tu izostaje tržišna utakmica u kojoj se prilike menjaju iz dana u dan?
Ukrajina je suverena zemlja i nijedna druga država ne može da utiče na njen unutrašnji i spoljnopolitički izbor, kao ni da ograničava njen politički i teritorijalni suverenitete. Nije mi poznato da postoji bilo kakav član u okviru Sporazuma sa EU u kom bi se naglašavala zabrana razvoja obostrano korisne saradnje naše zemlje s bilo kojom drugom državom, koja nije članica EU.
A šta se dešava kada se sa strane CU pojavi bolja opcija za saradnju? Može da se stvori situacija u kojoj bi Ukrajina svesno išla protiv sopstvenih interesa?
Ukrajina je uvek bila spremna na saradnju u političkoj i ekonomskoj sferi s bilo kojom državom i međunarodnom organizacijom. Ali ni pod kojim, objektivnim ili subjektivnim, uslovima nećemo ići protiv sopstvenih nacionalnih interesa.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 23.06.2013
Pogledaj vesti o: Rat u Ukrajini
