Izvor: Šumadija Press, 02.Dec.2015, 13:35   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nikad više “dolina gladi”

Dok je EU tek nedavno pokrenula inicijativu o donošenju zakona o viškovima hrane, u Srbiji se na tom propisu uveliko radi. Kragujevac je, pritom, prvi grad koji je sistemski organizovao prikupljanje i distribuciju viškova hrane.

Narednih godina, Srbija će morati da uloži mnogo truda i vremena u posao usaglašavanja zakonske regulative sa evropskim standardima, što bi stanovništvu trebalo da omogući bolji život >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << i značajno viši nivo zaštite u svim oblastima. Iskorenjivanje siromaštva i podizanje životnog standarda biće u fokusu brojnih mera za koje se već priprema zakonska podloga u sferi finansija, privrede, socijalne politike…Jasno, bez ekonomskog oporavka sve će i dalje biti “na dugačkom štapu”, ali se za to vreme može učiniti napor da se i ovo malo što imamo, racionalnije i pravednije raspodeli.

Ne samo zbog toga što je potpisala i ratifikovala Evropsku socijalnu povelju, za Srbiju je unapređenje socijalne sigurnosti građana prioritet iz mnogo razloga. Iscrpljeno od ratova i ekonomskog propadanja, stanovništvo sve teže podnosi neminovni teret tranzicije, a to je uvek veliki rizik za političku stabilnost bez koje nema reformi.

Podaci govore da su u posebno teškom položaju desetine hiljada zaposlenih koji su ostali bez posla, stari, seosko stanovništvo, žene i deca. Hiljade ljudi širom zemlje jedva ima za elementarnu prehranu, a da nije Narodnih kuhinja, mnogi bi ostali i bez jednog obroka dnevno.

I dok u Srbiji preko 600.000 ljudi živi u apsolutnom siromaštvu, kako pokazuje istraživanje Evropske mreže protiv siromaštva, Kragujevac je prvi grad koji je napravio sistem za prikupljanje i distribuciju viškova hrane najugroženijima. Što je najvažnije – sistem funkcioniše, a njime će uskoro biti obuhvaćeno i seosko stanovništvo.

Naime, najveći šumadijski grad koji viškovima obroka iz javnih ustanova hrani sirotinju, uskoro će dobiti vozilo da hrana stigne i do sela.

“Hrana na točkovima” za usamljena i staračka domaćinstva

Nakon decenije apelovanja i nadanja, kragujevački Crveni krst uskoro će dobiti vozilo kojim će do udaljenih sela moći redovno da odnosi hranu. Do sada su obroci iz narodne kuhinje i oni koji se dele u projektu “Viškovi hrane” bili dostupni samo varoškoj sirotinji, mada je opštepoznato da najviše siromašnih živi po selima. Nakon decenije nadanja da će projekat “Hrana na točkovima” jednom zaživeti, to se dešava ovog decembra zahvaljujući Rotari klubu.

Nevenka Bogdanović, sekretar Crvenog krsta Kragujevac, odavno govori da imaju spreman projekat “Hrana na točkovima”, ali te točkove do sada nisu imali, jer se stari “pikap” skoro raspao.

Mnogo siromašnih sa sela gladuje jer su teško pokretni i ne mogu doći u grad po hranu iz Narodne kuhinje. Planirano je da se hrana prevozi do sela. To se ne bi radilo svakoga dana, već bi se paketi namirnica bar jednom mesečno prevozili do sela.

– Mi distribuiramo hranu iz narodne kuhinje, 700 obroka dnevno, šest dana u nedelji, na šest punktova u gradu. Takođe delimo i hranu u projektu “Viškovi hrane”, jednom nedeljno 100 obroka na dva punkta. Ipak, imamo i korisnike koji nemaju hrane, ali su i nepokretni i ne mogu da dođu na punktove. U gradskoj sredini smo ovaj problem rešili tako što naši volonteri obroke nose na kućnu adresu tim ljudima. Sela su nam do sada bila “nepokrivena” i već godinama pokušavamo taj problem da rešimo – kaže Nevenka Bogdanović.

Rotari klub je dobrotvor u Kragujevcu od 1997. godine. Donirali su sanitetsko vozilo, mini bus za prevoz dece, kompjutersku opremu, belu tehniku za izbeglički kamp u Trmbasu, klima uređaje za odeljenje Pedijatrije, a redovno pomažu institucije u kojima se leče i borave deca i stari.

Ona objašnjava da se Crvenom krstu nedavno sam obratio Rotari klub i predložio da pomogne u rešavanju ovog problema. Rotari klub je već počeo da prikuplja novac, a celokupna suma biće skupljena na donatorskoj večeri u hotelu “Kragujevac” 4. decembra. Očekuje se da će na večeri biti svi oni koji nešto znače u gradu, ne toliko svojom imovinom koliko predanošću da učine nešto značajno i časno.

Marko Vujnović, predsednik Rotari kluba Kragujevac Šumadija kaže da je deo novca već prikupljen, a da je odziv zainteresovanih da pomognu odličan.

– Donatorska večera je ključno veče. Od sume koja tada bude prikupljena zavisiće koje ćemo vozilo kupiti. Odziv dilera ovakvih četvorotočkaša je odličan, i svi su se do jednog odrekli svoje zarade ako kod njih pazarimo vozilo. Oni će takođe na donatorskoj večeri pomoći i novčano. Znamo samo da ćemo kupiti vozilo koje je opremljeno delom za prevoz hrane koja mora ostati topla i sveža do stizanja na krajnju adresu. Vozilo će biti korišćeno da do sela stignu i lekovi i volonteri koji posećuju stare da bi im nacepali drva, očistili sneg ili samo popričali – kaže Marko Vujnović.

Kada vozilo pristigne, Crveni krst kreće u još jednu borbu – da obezbedi sredstva za dodatnu hranu koja će biti distribuirana po selima.

– Mi se iskreno nadamo da će Grad iznaći mogućnost da u budžetu za 2016. godinu izdvoji dodatni novac za hranu koju bi nosili u sela najugroženijima. Možda bi u besparici koja pogađa sve lokalne samouprave, Grad mogao da motiviše ugledne kompanije i preduzeća da nam pomognu da nabavimo dodatne količine hrane – kaže Nevenka Bogdanović.

Kragujevac za ugled zbog “viškova hrane”

Nabavkom vozila kako bi hrana stigla i u udaljena sela, Kragujevac nastavlja borbu za što manje gladnih, po kojoj je već poznat u Srbiji. Grad na Lepenici je prvi u državi, pre godinu dana, počeo projekat prikupljanja i distribucije viškova hrane. Obrocima koji preostanu u velikim institucijama nahranjene su stotine Šumadinaca.

Dom za stare, Studentski centar, Centar za zbrinjavanje odraslih u Pčelicama i Učenički dom “Artem” Crvenom krstu daju viškove hrane koju spremaju. Institut za javno zdravlje kontroliše kvalitet namirnica. Zaposleni i volonteri u Crvenom krstu dalje tu hranu dele, a Centar za socijalni rad im ukazuje na to kome su obroci najpotrebniji.

Viškovi hrane dele se petkom u dvorištu Crvenog krsta, a ako hrane preostane, i sredom na punktu u naselju Stanovo. Reč je o minimalno 100 obroka svakog petka. Na meniju je izbor od tri jela, a viškovi hrane ne smeju biti stariji od 48 sati. Ovih 100 obroka jednom nedeljno dobijaju neki korisnici Narodne kuhinje, kojima ti obroci nisu dovoljni, ali i neki za državu do sada “nevidljivi” korisnici.

– Ljudi koji rade u propalim firmama zvanično imaju radno mesto i platu, realno nemaju. Vlasnici jednog hektara zemlje ne ostvaruju pravo na socijalnu pomoć, ali neki od njih su stari i bolesni i nemaju od čega da žive. Ovi obroci su namenjeni njima, kojima “na papiru” ne možemo da pomognemo, a osećamo obavezu da moramo – objašnjava Marica Patrnogić iz Crvenog krsta, dodajući da je od juna prošle godine iz viškova hrane distribuirano oko 15.000 obroka.

EU piše zakon o viškovima hrane

Evropski parlament je pozvao pre mesec dana zemlje EU da što pre donesu zakone koji bi omogućili supermarketima da neprodatu hranu daju u humanitarne svrhe, umesto da je bace.

Inicijativa, koja se prelila na Evropsku uniju pokrenuta je u Francuskoj i to od lokalnog odbornika Araša Derambarša. On je sakupljao odbačenu hranu iz supermarketa i delio je ugroženima, a zatim pokrenuo peticiju za donošenje pomenutog zakona, koja je imala neočekivano veliki odziv.

Srbija će biti prva zemlja u okruženju koja će doneti zakon o viškovima hrane, a ideja je da svi oni koji nisu na listi Narodnih kuhinja, a socijalno su ugroženi, dobijaju besplatan obrok. Kragujevac je prvi srpski grad u kome je već zaživeo projekat o viškovima hrane, pa će ovo iskustvo biti ugrađeno u zakonske propise. Možda i pre nego u EU.

Francuski parlament je početkom maja izglasao zakon prema kom trgovački lanci ne smeju više da bacaju i uništavaju neprodate prehrambene proizvode već moraju da ih poklone dobrotvornim organizacijama. Oko 4.500 supermarketa već je sklopilo ugovore o donacijama. Inicijator Derambarš je u međuvremenu pokrenuo sličnu peticiju i na nivou Evropske unije, koja je rezultirala pozivom Evropskog parlamenta da sve članice donesu zakone i pridruže se ovoj akciji.

U EU se godišnje baci oko 22 miliona tona hrane koja može da se jede, pokazala je studija istraživačkog centra Evropske komisije koja je zaključila da bi 80 odsto tih namirnica moglo da se sačuva, što bi donelo uštede potrošačima i koristilo životnoj sredini.

Objavljivanje aktuelnih tekstova iz Kragujevca omogućeno je delom iz sredstava Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”.

Nastavak na Šumadija Press...