Izvor: S media, 11.Maj.2010, 15:08   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nije važna brzina, nego kvalitet evropskih integracija

U procesu evropskih integracija nisu najbitniji datumi, nego kvalitet reformi koje se sprovode u okviru približavanja Evropskoj uniji, složili su se danas šef Delegacije Evropske unije u Srbiji Vensan Dežer i direktorka Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije Milica Delević.

Prema Dežerovim rečima, najveći izazov koji pred Srbijom >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << stoji u ovoj godini kada su evropske integracije u pitanju jeste zadržati elan koji je postignut tokom 2009. godine."Na političkom nivou ključno je kada će Evropska komisija početi da priprema mišljenje o kandidaturi Srbije i da počne ratifikacija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju", rekao je Dežer na konferenciji "Izazovi kandidature Srbije za članstvo u EU" u organizaciji Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju.

Dežer je rekao da je Evropska komisija spremna da se posveti radu na srpskoj kandidaturi čim za to "dobije zeleno svetlo", a da je za početak ratifikacije Sporazuma neophodno da se održi dobar nivo saradnje sa Haškim tribunalom i da potraga za odbeglim optuženicima bude "aktivna, efikasna i pruži rezultate".

Takodje, za Srbiju je najvažnije da se radi na vladavini prava, regionalnoj saradnji i dobrosusedskim odnosima i da se napravi dobra ekonomska agenda.

Milica Delević je rekla da prošla godina jasno pokazuje da se "svaki uloženi rad isplati", možda ne odmah, ali na duži rok sigurno i da "nije pitanje 'kada?', nego 'činimo li sve da bi se nešto dogodilo najpre moguće'".

Delevićeva je rekla da, zbog ekonomske krize koja je potresa, EU nema vremena da zemlje Zapadnog Balkana vuče u procesu evropskih integracija, nego brzina kojom će se približavanje regiona Uniji odvijati zavisi od samih država.

"Bez obzira na to koliko su okolnosti izazovne, moramo raditi na evropskim integracijama. U tom smislu moramo se podsetiti zašto smo uopšte započeli ovaj proces, a to je zato što je Unija najbolji saveznik koji Srbiji može pomoći da postane onakva kakva njeni gradjani žele da bude", rekla je ona.

"Sa druge strane, EU se mora podsetiti zašto je ona započela taj proces, a to je da bi zaokružila zonu mira, predvidivosti, uredjenosti i bezbednosti. Interes je i nas, i EU da se ovaj region integriše u Uniju", dodala je Delevićeva.

Predsednik Saveta Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju Goran Pitić, rekao je da su države koje su se ranije integrisale u EU imale "mnogo mirniji put" od onih koje su sada u procesu integracija.

"Novo vreme zahteva i novu, inovativnu viziju koja ne sme biti gradjena prevazidjenim rešenjima. Pitanje je da li prevazidjenim rešenjima da odgovorimo na probleme koje postavljaju nove okolnosti", rekao je on.

Pitić je ukazao da u Srbiji ne postoji jasna vizija njene evropske budućnosti i predložio da Srbija postane sinonim za vrhunske tehnologije i nauku, zemlja u kojoj postoje visoko obrazovani ljudi koji će praviti proizvode visokog kvaliteta .

Za to je, prema njegovim rečima, potrebno da Srbija radi na unapredjenju svog informacionog društva, zatim nauke, istraživanja i razvoja, i na kraju na stvaranju poslovnog okruženja koje će karakterisati obrazovanje i zaposlenost.

Zamenik ambasadora Španije u Srbiji Havijer Ergeta Garnika rekao je da EU predstavlja rešenje i za medjunarodno-političke i za ekonomske probleme Srbije i dodao da njegova zemlja "podržava i nastoji da ubrza pristupanje Srbije Uniji".

Konferencija je održana pod pokroviteljstvom Delegacije EU u Srbiji i Fondacije Fridrih Ebert.

Nastavak na S media...