Izvor: Southeast European Times, 12.Avg.2011, 23:42   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Nezgodan život emigranata u Turskoj

Zbog slabe zvanične podrške emigrantima i onima koji traže azil, nevladine organizacije i aktivisti pokušavaju da pruže pomoć, dok EU traži strožu graničnu kontrolu.

12/08/2011

Čigdem Bugdajdži za Southeast European Times iz Istanbula – 12.8.2011.

Festus Okej, nigerijski emigrant, ubijen je iz vatrenog oružja u policijskoj stanici u Bejogluu, u Istanbulu, 20. avgusta 2007, nakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Southeast European Times << što je odveden u pritvor zbog navodnog posedovanja droge. U sedištu policije su tvrdili da je na Okeja pucano kada je pokušao da dohvati pištolj policajca Džengiza Jildiza i da je pištolj opalio u tuči koja je nastala. Međutim, suđenje Jildizu nije počelo, jer sud čeka potvrdu identiteta žrtve iz Nigerije.

Od početka tog slučaja pojedinci i organizacije za ljudska prava – uključujući Helsinško udruženje građana, Asocijaciju Sloboda na Zemlji i Fondaciju za ljudska prava – potpisivali su peticije za intervenisanje u tom slučaju, tvrdeći da je Okejev identitet zvanično potvrđen kada je njegovo telo transportovano u Nigeriju.

Burdžu Ozajdin, iz grupe advokata koji zastupaju Okeja na volonterskoj osnovi i članica Mreže emigrantske solidarnosti, rekla je za SETimes da optuženi policajac nikada nije uhapšen i da i dalje radi. „To jako uznemirava našu svest“, dodala je ona.

Taj slučaj je često izazivao kritikovanje turske politike vezane za izbeglice i postupanje prema emigrantima.

„Smrt Festusa Okeja nije još jedno u nizu ubistava koje je rezultat policijskog nasilja, nego je ona problem migranata učinila vidljivim i postala amblem sa posthumnim problemima oko njegovog identiteta“, rekao je član Mreže emigrantske solidarnosti Ufuk Ahiska za SETimes.

Turska je potpisnica Konvencije vezane za Status izbeglica, ali sa jednom važnom rezervom: status izbeglice može da se daje samo onima koji dolaze iz Evrope.

Izbeglice i osobe koje traže azil moraju da se prijave u Odeljenju za strance i u UNHCR kako bi dobili privremeni status azilanata, nakon čega mnogi bivaju upućeni u gradove satelite u Anadoliji. Azilanti imaju pravo da podnesu zahtev da postanu izbeglice u trećoj zemlji koja nije zemlja njihovog porekla ili u Turskoj, kao i da dobijaju malu mesečnu sumu, te ličnu kartu koju izdaje UNHCR.

Prema UNHCR, postoji 6232 osoba koje traže azil i 12.327 izbeglica, uglavnom iz Avganistana, Iraka, Irana i Somalije. Međutim, nezvaničan broj migranata, kako se smatra, iznosi 500.000–1,5 miliona, zbog fleksibilne vizne politike Turske, geografskog položaja, poroznih granica i blizine Evrope, koja je destinacija mnogih ilegalnih migranata.

I legalni i ilegalni emigranti suočavaju se sa diskriminacijom i teškim životnim uslovima u Turskoj – čekajući u neizvesnosti na marginama društva, sa ograničenim pristupom zapošljavanju, zdravstvenoj nezi, obrazovanju i odgovarajućem smeštaju.

„U svakodnevnom životu oni nemaju radnu dozvolu ili bilo kakvo socijalno osiguranje. ...Oni žive vrlo nezgodan život“, rekao je za SETimes Begum Ozden Firat, jedan od potpisnika peticije vezane za tekući Okejev slučaj.

„Turskoj je ozbiljno potreban program za zaštitu izbeglica“, rekao je Murat Čekič iz Amnesti internešenela Turske za SETimes, dodajući da EU procenjuje svoju izbegličku politiku u okviru svoje politike zaštite granice, a ne kao pitanje ljudskih prava.

Zaista, ilegalna imigracija, uključujući trgovinu ljudima i krijumčarenje narkotika, u EU iz Turske predstavlja veliki problem. Britanski Odbor za unutrašnje poslove nedavno je saopštio da je potrebno da Turska unapredi svoju graničnu kontrolu pre nego što se pridruži EU.

Međutim, loši uslovi i stanje neizvesnosti sa kojima se suočavaju emigranti u Turskoj samo nose dodatni podsticaj ilegalnim emigrantima da pokušaju ilegalno da uđu u EU.

U tom kontekstu, vlada je izradila nacrt zakona o strancima, čiji je cilj da se olakšaju nedaće legalnih izbeglica kroz pristup zapošljavanju, zdravstvenoj nezi, obrazovanju i smeštaju.

Prema Čekiču, taj nacrt, pripremljen uz učešće organizacija za ljudska prava i prava izbeglica, predstavljao bi znatno poboljšanje postojećih zakona.

Nastavak na Southeast European Times...