Izvor: Politika, 11.Maj.2013, 22:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nezavisna država nezaposlenih
Kada bi samo 6,2 miliona Španaca bez posla odlučili da se odvoje od svoje zemlje i zasnuju takozvanu republiku nezaposlenih Iberijaca, ova bi zemlja bila veća od 11 drugih članica EU: Danske(5,5 miliona), Slovačke(5,4 miliona), Finske(5,3), Irske (4,5), Litvanije(3,3), Letonije(2,3), Slovenije (2,2), Estonije (1,3) ili Kipra, Luksemburga i Malte zajedno(1,7). >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Svakako, 6,2 miliona nezaposlenih Španaca nema svoje predstavnike koji bi mogli da zastupaju njihove interese, ne mogu da sede u Savetu Evrope ili da blokiraju reforme kao što može svaka od ovih jedanaest zemalja manjih od hipotetičke republike nezaposlenog španskog sveta.
Analogija nezavisne evropske države nezaposlenih je svakako isforsirana, ali pošto je ova 2013. u EU proglašena „godinom građana” (čak se i građani Srbije, kao države koja bi uskoro mogla da dobije datum za otpočinjanje pregovora o priključenju pozivaju da na raznim skupovima kažu „otvoreno” šta misle o EU), red je da kao kandidati za građane Evrope počnemo „konstruktivnije” da je kritikujemo. Jer, nije nam cilj da za pet ili deset godina najzad uđemo u Evropu, a da nju zateknemo u istom ili malo boljem stanju od onog u kome se Srbija danas nalazi.
Evropa nije samo u ekonomskoj, već je i u ozbiljnoj političkoj i moralnoj krizi. O tome najrečitije i egzaktno govore rezultati istraživanja koja su urađena i obelodanjena baš pred Dan Evrope (9. maja). Da Stari kontinent danas gladuje za novim idejama koje bi dovele do preporoda a ne samo do izlaska iz ekonomske krize, to danas ne spore ni neki od umnijih briselskih funkcionera za razliku od ogromne birokratije koja, nezainteresovana za sve druge građanske nevolje, pokušava da istera samo svoje trenutne interese. Strahuje se od daljeg porasta evroskepticizma, čak su veliki prostori zahvaćeni evrofobijama, a pojedine briselske akcije prosto izazivaju razočarenje.
Šta da misli hipotetička mnogoljudna Nezavisna država nezaposlenih, koju je u svom eseju u madridskom „Paisu” predložio kolumnista Hose Injasio Toreblanka, ako armija briselskih birokrata već nekoliko dana štrajkuje zato što je najavljeno „izvesno” stezanje kaiša i u epicentru vlasti a ne samo u na perifernim teritorijama EU?
Nekoliko hiljada briselskih birokrata stupilo je u štrajk (javile su bez komentara sve svetske agencije) zato što će im novim budžetom za period od 2014. do 2020. biti uskraćene neke od privilegija koje su do sada uživali, kao da su izolovano rajsko ostrvo, van Evrope i realnog sveta. Predlaže se, na primer, da steknu pravo na penziju sa 67 umesto sa sadašnjih 63 godine, da im se ukinu neki od dodataka koje sada uživaju, da se umanje plate… Najniži službenici EU u Briselu zarađuju između 2.600 i 4.400 evra mesečno, dok vrhunski stručnjaci imaju vrhunska primanja od 19.000 evra mesečno. Brisel im plaća i školarinu za decu, do njihove 26. godine, a za svako dete dobijaju još po 400 evra pride. I kada se ovim primanjima doda još 16 odsto na platu za odvojen život, ispada da 4.365 službenika u EU mesečno prima više evra nego nemačka kancelarka Angela Merkel (21.000 evra), kako piše jedan berlinski dnevni list.
Đavo dolazi po svoje i u Brisel. Za sedam milijardi evra biće skraćen budžet za plate i bonuse na osnovu stezanja kaiša za naredni šestogodišnji period. To je potpuno u skladu s preporukom Indijca Kaušika Basua, potpredsednika Svetske banke i jednog od najuglednijih savremenih ekonomista, koji ističe da se ne dovodi u pitanje potreba za stezanjem kaiša već da taj pritisak mora biti pravednije raspoređen. I da bez poštenja i povratka etičkim principima nijedna osoba ne može da se razvija kao ličnost, pa tako ni društvo ne može da izađe iz krize.
Pažnju zavređuje i podatak da je u prošloj godini Nemačka otvorila vrata za najveći broj imigranata. Uz osamsto hiljada „stranaca” u Nemačku je u potragu za poslom došlo i milion građana EU. Berlin je obradovan ovim dobitkom za svoju privredu, ali žali zbog toga što su mnoge zemlje s južnog oboda EU ostale bez svojih stručnjaka, čije su školovanje platili.
Ne dokazuje se opredeljenje za Evropu podržavanjem ovakvog stanja kojim niko nije zadovoljan, rekao je ovih dana jedan od najviših briselskih funkcionera. Naj Evropljanin je svaki onaj koji novim primenjivim idejama doprinosi da ovaj veliki projekat ponovo stane na zdrave noge. To se neće desiti sve dok se traći vreme i energija miliona nezaposlenih mladih stručnih ljudi bez šanse za bilo kakav posao. Jer, u nemogućnosti da se posvete nekom graditeljskom poduhvatu, mladi Evropljani krenuće u rušilačke akcije i u stvaranje novih nezavisnih nacionalnih država…
Zorana Šuvaković
objavljeno: 12.05.2013
